Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džejms Dejvid Vens posetio je danas Grenland, gde je istakao potrebu za preuzimanjem kontrole nad ovim ostrvom kako bi se suprotstavili pretnjama koje dolaze od Kine i Rusije. Tokom svog obraćanja u američkoj svemirskoj bazi Pitufik, Vens je kritikovao Dansku, rekavši da „nije uradila dobar posao“ u upravljanju Grenlandom. On je naglasio neadekvatna ulaganja u ljude i bezbednosnu infrastrukturu, što je izazvalo zabrinutost među lokalnim stanovništvom.
„Naša poruka Danskoj je veoma jednostavna: Niste uradili dobar posao za narod Grenlanda. Nedovoljno ste ulagali u ljude Grenlanda i nedovoljno ste ulagali u bezbednosnu arhitekturu ove neverovatne zemlje“, rekao je Vens. Ove izjave dolaze u trenutku kada su se odnosi između SAD i Grenlanda dodatno napetili zbog očiglednog američkog interesa za resurse koje ostrvo poseduje.
Bivša urednica javnog servisa Grenlanda KNR, Bibi Natansen, opisala je atmosferu na ostrvu kao konfuznu, napominjući da se građani ne osećaju oduševljeno zbog američke administracije. „Iako je Vens rekao da poštuje Grenland i Grenlanđane, imam utisak da je puno građana besno zbog toga, ali ne mogu da govorim u svačije ime. Mislim da američka administracija nije dobrodošla na Grenlandu“, kazala je ona.
U međuvremenu, na Grenlandu je formirana nova vlada, poznata kao vlada jedinstva, a novi premijer Jens Frederik Nilsen izjavio je da će prioritet biti razgovor sa najbližim prijateljima i saveznicima. Natansen je dodala: „Ja tumačim da se tu radi o danskoj vladi. Političari na Grenlandu se slažu, većina njih, iako neki imaju različita mišljenja, se slaže da ne bi trebalo da postanemo deo Sjedinjenih Američkih Država i ne želimo da budemo Amerikanci.“
Ona je naglasila da se oseća sigurnije sa Danskom nego sa američkom vladom. „To je do njih, ali kao građanka Grenlanda nekako se osećam bezbednije sa Dancima, sa ovim novim političkim liderom i sa vladom“, dodala je Natansen.
Na pitanje kako se Grenlađani nose sa pažnjom koju im svet poklanja, Natansen je priznala da je na početku bilo uzbudljivo, ali da je sada umorna od stalnog pritiska medija i svetske javnosti. „Mi živimo u miru, vodimo naše dosadne živote na Grenlandu, ali to nije bio slučaj u poslednjih nekoliko meseci. Prvo je bilo uzbudljivo, ali su sada oči sveta uprte u nas. Pomalo je iscrpljujuće, moram da priznam“, izjavila je ona.
Ova situacija na Grenlandu ukazuje na sve veći geopolitički interes SAD za Arktik, posebno u kontekstu klimatskih promena koje otvaraju nove mogućnosti za eksploataciju prirodnih resursa. Američka administracija, svesna strateške važnosti Grenlanda, nastoji da osigura svoju prisutnost na ovom području. U isto vreme, lokalno stanovništvo se suočava sa dilemom o svojoj budućnosti i o tome kako najbolje zaštititi svoje interese.
Grenland je poznat po bogatim prirodnim resursima, uključujući minerale, naftu i gas, što dodatno komplikuje situaciju. Američki zvaničnici su često naglašavali potrebu za jačanjem vojnih kapaciteta na ostrvu kao odgovor na pretnje iz Kine i Rusije. Vensova poseta i njegove izjave dodatno su podstakle diskusiju o tome kako bi Grenland mogao da balansira svoje odnose sa velikim silama dok pokušava da očuva svoju autonomiju i identitet.
U tom kontekstu, budućnost Grenlanda ostaje neizvesna, a građani se suočavaju sa izazovima koji dolaze iz spoljašnjih pritisaka, dok istovremeno teže očuvanju svoje kulture i načina života. Na trenutnoj političkoj sceni, jasno je da će Grenland i dalje biti u fokusu međunarodnih odnosa, a odluke koje se donose u narednim mesecima i godinama će imati dugoročne posledice za ovo ostrvo i njegove stanovnike.
