Nedavna istraživanja pokazuju da je koeficijent inteligencije (IQ) u opadanju, što je izazvalo zabrinutost među naučnicima i psiholozima. Test inteligencije, koji se koristi za merenje mentalnih sposobnosti, prvi put je uveden pre 121 godina. Prosečan IQ je tokom istorije rastao u skladu sa tehnološkim napretkom, ali se u poslednjim godinama primetilo usporavanje ovog trenda, pa čak i njegovo preokretanje. Istraživači ukazuju na to da se porast korišćenja pametnih telefona i društvenih mreža može smatrati jednim od uzroka ovog fenomena, a posebno se naglašava pojava „TikTok mozga“ među tinejdžerima.
Članak u Financial Timesu analizira rezultate PISA testova, koji se sprovode među petnaestogodišnjacima i uključuju procene u čitanju, matematičkoj i naučnoj pismenosti. Podaci sugerišu da je IQ dostigao svoj vrhunac početkom 2010-ih godina. Novinar Džon Bern-Mardok ističe da se ovi rezultati poklapaju sa promenama u načinu na koji ljudi obrađuju informacije, prelazeći sa tradicionalnog čitanja na vizuelne medije.
Prema njegovim rečima, opadanje veština u matematici i pismenosti može biti rezultat prelaska sa učenih tekstova na vizuelne sadržaje. „Manje se fokusiramo na opadanje u čitanju, a više na širu eroziju mentalnih kapaciteta za fokus i primenu“, kaže Bern-Mardok. On naglašava da je promena u ljudskom kapacitetu za fokusiranu misao povezana sa fundamentalnijim promenama u našem odnosu prema informacijama.
Rast broja petnaestogodišnjaka koji prijavljuju poteškoće na PISA testovima ukazuje na drastične promene u načinu obrade informacija tokom poslednjih 20 godina. Rezultati PISA testa iz svih triju oblasti dostižu vrhunac oko 2012. godine, a pad veština u rešavanju problema nije ograničen samo na tinejdžere; odrasli takođe pokazuju slične obrasce.
Fenomen „truljenja mozga“ opisuje se kao pogoršanje mentalnog stanja usled prekomernog gledanja trivijalnog sadržaja na internetu, poput TikTok videa. Istraživači sa Univerziteta Tianđin u Kini sproveli su studiju koja pokazuje da učesnici koji su najviše privrženi kratkim videima imaju značajne razlike u strukturi mozga. Oni su imali više sive materije u orbitofrontalnom korteksu, delu mozga uključenom u donošenje odluka, kao i u malom mozgu, koji igra ulogu u motorici i emocijama.
Ovi nalazi mogu sugerisati da prekomerno gledanje kratkih videa može dovesti do „neuronskog nadimanja“, a istraživači upozoravaju da bi to moglo povećati osetljivost na nagrade i podsticaje vezane za vizuelne sadržaje. Takođe, naglašavaju da bi jačanje malog mozga moglo pomoći u efikasnijem procesuiranju tih sadržaja, što bi moglo dovesti do spirale zavisnosti.
Studija takođe ukazuje na promene u moždanoj aktivnosti kod zavisnika od videa, uključujući probleme sa samokontrolom i prekomernim poređenjem sa drugima. Učesnici su takođe pokazali veću sklonost zavisti, što može povećati verovatnoću da će gledati kratke snimke, a dugoročno, ova navika može izazvati potencijalno štetne promene u mozgu.
Dok istraživači ističu ozbiljnost ovih nalaza, važno je staviti ih u širi kontekst. Tokom istorije, nove tehnologije često su izazivale preuveličane tvrdnje o njihovom uticaju na ljudski mozak. Prošlo je skoro 20 godina otkako je u medijima postavljeno pitanje da li internet „pravi ljude glupima“. S obzirom na to, istraživači naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima i razumevanjem dugoročnih efekata novih medija na mentalno zdravlje i kognitivne sposobnosti. U ovom trenutku, dok se razvijaju novi oblici komunikacije i zabave, važno je ostati kritičan i svestan potencijalnih posledica po naše mentalne kapacitete.
