U vreme mratinaca, od Đurđica do Svetog Mrate, tradicionalno se ne obavljaju teški poslovi, ne prede se vuna i ne pere veš. Ovi dani su poznati kao Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. Na ikonama za praznik Đurđic, sveti Đorđe se predstavlja kao pešak sa kopljem ili mačem u ruci. Ovaj praznik nije crveno slovo, ali je veoma važan među vernicima.
Dan Đurđica je u znak sećanja na dan prenosa moštiju sveca iz Nikomidije u grad Lida Palestinsku. Sveti Đorđe, poznat i kao Đurđevdan, slavi se u proleće na dan njegovog stradanja za vreme rimskog cara Dioklecijana. Na pravoslavnim ikonama, ovaj svetac je prikazan kako na konju, u vojvodskom odelu, ubija aždaju koja simbolizuje pagansku veru.
U ove dane, krojači i obućari odmaraju, dok žene ne rade ručne radove. Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove jer bi to moglo doneti nesreću i maler lovcima. U nekim selima zapadne Srbije, tradicija je da se u ove dane klalo crno pile ili mlad crni petao, uz posebne obrede vezane za tu praksu.
Iako neki običaji vezani za ovaj praznik mogu delovati čudno ili zastarelo, važno je da se poštuje tradicija i verske običaje koji su deo kulturne baštine. Sveti Đorđe se smatra zaštitnikom mnogih, a ovi dani su prilika da se slavi njegova svetost i veličanstvenost.
U današnje vreme, tradicija proslavljanja Đurđica i Vučijih dana možda nije toliko izražena kao nekada, ali je važno da se sačuva sećanje na ove običaje i da se poštuje verska tradicija koja je deo identiteta mnogih ljudi. Sveti Đorđe ostaje važan svetac u pravoslavnoj veri, a njegov praznik se slavi širom sveta kao simbol hrabrosti, vere i borbe protiv zla.
