Snažan nalet ekstremno desničarskih i evroskeptičnih partija u Evropskom parlamentu mogao bi da rezultira prvom do sada vladajućom koalicijom desnice, prema novim istraživanjima. Prema Istraživačkom centru Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), evroskeptični populisti trebalo bi da zauzmu prvo mesto na izborima u devet zemalja EU, uključujući Austriju, Belgiju, Francusku i Holandiju, tokom izbora za EP od 6. do 9. juna. Takođe se očekuje da budu drugi ili treći u još devet zemalja. Rast krajnje desnice mogao bi omogućiti koaliciji hrišćanskih demokrata, konzervativaca i radikalne krajnje desnice da po prvi put formira većinu i usmerava politiku EU, navodi se u studiji.
Nova koalicija, koja bi zamenila postojecu veliku koaliciju centrističkih grupa, verovatno će se suprotstaviti ambicioznoj akciji EU u borbi protiv klimatskih promena i kočiti zelenu tranziciju bloka, upozorava se u izveštaju. Sposobnost Evropske komisije i Saveta Evrope da donose spoljnopolitičke odluke, kao što je podrška Ukrajini, takođe bi mogla biti podrivena jer se nacionalna debata pomera ka prihvatanju više evroskeptičnih stavova nakon izbora. Rezultati studije objavljeni su dok ekstremno desničarske snage pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo farmera i ribara frustriranih opterećenjem zbog zelene politike, koji su nedavno izašli na ulice u znak protesta u Nemačkoj, Francuskoj i Rumuniji.
Predviđeni skok krajnje desnice dešava se uprkos masovnom odzivu na proteste protiv krajnje desnice u Nemačkoj, najvećoj državi članici bloka. Demonstracije su inicirane izveštajima da su se ličnosti iz najveće krajnje desničarske političke stranke u zemlji Alternativa za Nemačku (AfD) sastale sa zagovornicima tvrde politike prema migrantima da razgovaraju o mogućim masovnim deportacijama ljudi stranog porekla iz Nemačke. Jedan od koautora izveštaja ECFR dr Kevin Kaningem rekao je da će takvi kontraprotesti protiv krajnje desnice verovatno imati minimalni uticaj na glasanje.
Rekao je da kontraprotesti samo podižu važnost ovog pitanja i stepen u kojemu ljudi podržavaju ili ne podržavaju AfD. Iako je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola prošle nedelje rekla da veruje da bi mejnstrim stranke mogle da spreče nalet krajnje desnice, autori izveštaja kažu da bi rezultati trebalo da budu poziv za buđenje centrističkim snagama. Stranke političkog mejnstrima treba da se probude i sagledaju zahteve birača. Njihove kampanje treba da daju razloge za optimizam, rekao je profesor Sajmon Hiks, još jedan od autora izveštaja.
Međutim, predviđa se da će centrističke snage izgubiti teritoriju zbog partija na marginama. Krajnje desničarska grupa u parlamentu Identitet i demokratija (ID) očekuje se da će dobiti neverovatnih 40 mesta na izborima u junu, podstaknuta sve vecom podrškom stranci Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen u Francuskoj i nemačkoj AfD, kao i nedavnom pobedom na izborima Partije slobode Gerta Vildera na novembarskim izborima u Holandiji. Evropski konzervativci i reformisti, među kojima su španski Voks, partija Braća Italije i poljski Zakon i pravda, takođe će dobiti impresivnih 18 mesta. Na drugom kraju političkog spektra je Levica, koja uključuje komunističke i evroskeptične grupe. Predviđa se da će ostvariti skroman dobitak od 6 mesta u EP.
Ako desničarska partija Fides Viktora Orbana, koja je napustila EPP grupu desnog centra 2021. odluči da se pridruži ECR-u, dve „najdesnije“ grupe mogu činiti više od četvrtine Evropskog parlamenta i zajedno zauzmu više mesta od bilo koje od mejnstrim grupe. Autori studije predviđaju da bi desničarska koalicija mogla da sprovede akciju protiv klimatske politike kako bi zaustavila zelenu tranziciju EU. Ključni nacrti zakona EU o zaštiti životne sredine, kao što je Zakon o obnovi prirode usvojen prošlog jula, jedva su usvojeni u sadašnjem sazivu EP-a zbog žestokih kampanja otpora desničarskih grupa. Takvi sporni zakoni sigurno ne bi prošli u predviđenom sastavu novog parlamenta. Studija takođe predviđa da, iako parlament ima ograničenu sposobnost da oblikuje spoljnu politiku bloka, bi izborni rezultat mogao oblikovati nacionalnu debatu tako da podstakne neke države članice da se bliže pridržavaju spoljnopolitičkih odluka koje bi, na primer, mogle da utiču na finansijsku i vojnu podršku Ukrajini. Takođe postoji „snažna odgovornost“ proruskih partija koje su zastupljene u sledećem parlamentu, kaže se u izveštaju, a bugarska stranka Preporod je na putu da osvoji tri mesta i uđe u Evropski parlament sledeći put.
