Detaljna analiza digitalne verzije „Titanika“, koja je napravljena za novi dokumentarac pod nazivom „Titanik: Digitalna vaskrsnuća“, donela je nove uvide o poslednjim satima ovog legendarnog broda, koji je 1912. godine potonuo u Atlantskom okeanu. Ova 3D replika broda pokazuje razorne posledice udara u santu leda, što je rezultiralo gubitkom oko 1.500 života.
Simulacija nesreće otkrila je da su se nakon sudara na trupu broda pojavile rupe veličine običnog papira A4. Iako su ovi otvori bili mali, na kraju su doveli do potonuća. Parks Stivenson, analitičar specijalizovan za olupinu, ističe da „Titanik“ ostaje poslednji preživeli svedok tragedije i da još uvek ima priče koje želi da ispriča.
Olupina broda se nalazi na dubini od 3.800 metara i mapirana je pomoću podvodnih robota, a dokumentarac su producirali National Geographic i Atlantic Productions. Za izradu digitalnog modela „Titanika“ korišćeno je više od 700.000 fotografija snimljenih iz svih uglova. Ovaj model je prvi put predstavljen javnosti na BBC-u 2023. godine.
Zbog veličine olupine i njene pozicije na morskom dnu, prethodne ekspedicije uz pomoć podmornica mogle su pružiti samo fragmentarne uvide. Novi snimci sada nude celokupni pogled na „Titanik“. Pramac broda leži uspravno, dok je krma potpuno zgnječena usled udara o morsko dno nakon što se brod prelomio.
Detaljni prikazi uključuju i prozorčić na kojem je staklo verovatno razbijeno tokom sudara s ledenim bregom, što se poklapa sa izjavama preživelih koji su naveli da je led prodro u kabine nekih putnika. Takođe, jasno se vidi jedna od ogromnih kotlarnica, što ukazuje na to da su bile pod pritiskom sve do potonuća.
Na palubi krme pronađen je otvoren ventil, što sugeriše da je para još uvek kružila kroz sistem za proizvodnju električne energije. Ovo je rezultat napora tima inženjera, predvođenog Džozefom Belom, koji su ostali do samog kraja kako bi osigurali struju i osvetljenje. Njihova hrabrost spasila je mnoge živote, iako su svi poginuli u katastrofi.
Nova simulacija pružila je dodatne uvide u način na koji je brod potonuo. Istraživači su koristili detaljan strukturni model izrađen prema originalnim planovima broda, kao i informacije o brzini i pravcu broda, kako bi precizno prikazali oštećenja. Profesor Džom-Ki Pajk sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je predvodio istraživanje, rekao je da su koristili napredne numeričke algoritme i superračunare za rekonstrukciju.
Simulacija pokazuje da je udarac u ledeni breg bio blag, ali je ostavio niz manjih rupa duž uskog dela trupa. Iako je „Titanik“ bio projektovan da pluta čak i ako četiri vodootporna odeljka budu poplavljena, led je probio šest odeljaka, što je bilo dovoljno da brod potone. Rupe koje su se pojavile na trupu vidljive su u simulaciji, ali se ne vide na samoj olupini jer je taj deo zatrpan sedimentima.
Simon Bensen, stručnjak za brodogradnju, objašnjava da su te rupe veličine običnog lista papira, ali su bile raspoređene duž velikog dela broda. Voda je ulazila postepeno, ali kontinuirano, što je na kraju dovelo do poplave svih odeljaka.
Iako novi snimci donose dragocene uvide o kobnoj noći, stručnjacima će biti potrebne godine da detaljno analiziraju svaki segment 3D modela. „Titanik nam otkriva priče deo po deo. Svaki put ostavlja osećaj da želimo da saznamo još“, zaključuje Stivenson.
