Diplomatska bitka Srbije: Rezolucija o Srebrenici u UN, ovo je sve što treba da znate
Pred članicama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku će se, kako stvari stoje, naći dokument koji je poslednjih nedelja izazivao veliku buru, a u Srbiji i Republici Srpskoj mu se oštro protive. U pitanju je Nacrt rezolucije „Međunarodni dan sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici“, a predložile su ga Nemačka i Ruanda – dve države čiji su zvaničnici u 20. veku bili odgovorni za nezapamćene genocide.
Za rezoluciju se prvi put čulo početkom aprila i od tada traju diplomatski napori Beograda da je skloni sa dnevnog reda, s jedne strane, i Zapada da skupi što veću podršku za izglasavanje, s druge strane.
Argument Srbije je, kako je upozorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da rezolucija krši postojeće sporazume i otvara Pandorinu kutiju samovoljnog i selektivnog određivanja prava i istine. Vučić je jasno istakao da će se Srbija svom snagom boriti protiv usvajanja rezolucije.
Uvod u donošenje rezolucije je već napravljen, u UN je 19. aprila bila održana rasprava sa predstavnicima dela BiH, a u sedištu UN se održavaju i neformalne konsultacije. Sledeći korak je glasanje. Kako u Generalnoj skupštini ne postoji pravo veta, rezolucija može da bude izglasana prostom većinom. Da bi kasnije prošla i u Savetu bezbednosti mora da dobije dvotrećinsku podršku.
Glasanje je prvobitno bilo zakazano za 27. april, potom je odloženo za 2. maj, a kako je sinoć naveo ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija glasanje će iznova biti odloženo. Novi datum, pak nije još poznat.
Vučić je nedavno rekao da su podnosioci nacrta rezolucije o Srebrenici osmislili trik da to glasanje bude prostom većinom, što, kako je rekao, smanjuje šanse Srbije. Srbija je oformila pravni tim, a bivši šef diplomatije Vuk Jeremić je kao specijalni izaslanik predao pismo u UN u kojem Srbija upozorava na kršenje svih procedura, jer je obaveza Saveta Bezbednosti – a ne GS – da se bavi ovim pitanjem u skladu sa Poveljom UN.
Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental“, upozorio je na moguće negativne posledice izglasavanja rezolucije. I Vučić je u Njujorku upozorio na posledice.
Ako rezolucija ipak prođe, Vučić je najavio da će Srbija preduzeti konkretne diplomatske akcije. Sličnu rezoluciju 2015. godine predložila je Velika Britanija, ali je Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN uložila veto.
Nacrtom Rezolucije o genocidu o kojoj se sada raspravlja između ostalog se:
– Uspostavlja da 11. jul svake godine obeležava kao „Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine“.
– Osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca, dok se države članice UN podstiču na čuvanje sudski utvrđenih činjenica kroz obrazovne sisteme, u cilju sprečavanja revizionizma i ponavljanja genocida.
– Naglašava se značaj završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida i poziva na nastavak krivičnog progona počinilaca genocida u Srebrenici.
– Od država članica UN traži se da poštuju obaveze prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Vučić je nedavno rekao da će pokušati da spreči izglasavanje rezolucije i da će Srbija preduzeti konkretne diplomatske akcije ako rezolucija prođe. Očekuje se da glasanje bude odloženo, a novi datum još nije poznat.
