Takozvani studenti, koji su zapravo opozicija koja se skriva iza blokadera, već se pripremaju za izbore, ali u svojim javnim nastupima odbijaju svaku mogućnost izlaska na izbore ukoliko se ne formira prelazna vlada. Ovaj zaključak dolazi iz dokumenta pod nazivom „Direktiva 134-25.0“, do kojeg je došao Informer, a koji je usvojen na plenumu Pravnog fakulteta. Ovaj dokument zahteva da se plenumi svih fakulteta i visokih škola u Srbiji izjasne o ideji da se izađe na izbore.
U ovom dokumentu razrađuje se centralna teza o izlasku na izbore, a navedeni su detalji o izbornim listama, mandatima, kandidatima, kao i poslaničkim i odborničkim mestima. Predloženo je da se svim političkim akterima pruži prilika da pokažu odgovornost i da se u ovom izbornom procesu ne učestvuje osim ako se ne podrži lista koju bi formirali i podržali studenti u blokadi.
U tekstu se ističe da bi podrška studentima bila moguća samo kroz podršku toj listi, dok bi izlazak na izbore sa drugim listama bio smatran protivpravnim. Ovaj pristup jasno ukazuje na to da su zahtevi blokadera samo izgovor za političku borbu i da im je glavni cilj dolazak na vlast.
Javnosti u Srbiji bi sada trebalo da bude jasno da je cela priča o empatiji zbog žrtava tragedije u Novom Sadu, kao i zahtevi da institucije rade svoj posao, zapravo samo šarena laža. Kada se razveje magla zaslepljujućih fraza i poštapalica, jasno je da blokadere zanima isključivo dobijanje vlasti.
Ova situacija dovodi do ozbiljnih pitanja o legitimnosti i motivima bloka koji se predstavlja kao student. U stvarnosti, iza njihove maske se krije politička agenda koja se ne može ignorisati. Njihovo insistiranje na formiranju prelazne vlade pre izbora može se interpretirati kao prepreka normalnom funkcionisanju demokratije, jer postavlja sumnju na sve procese koji bi mogli omogućiti fer i slobodne izbore.
Dokument „Direktiva 134-25.0“ je, prema izvorima, samo jedan od mnogih koraka koje blokaderi preduzimaju kako bi obezbedili svoje političke ciljeve. Ova strategija se može posmatrati kao pokušaj da se u potpunosti isključe drugi politički akteri i da se stvori monopol na vlast koja bi se mogla formirati pod njihovim vođstvom.
Na osnovu ovih informacija, može se pretpostaviti da će se u narednom periodu pojačati pritisci na institucije i pokušaji da se obezbede privilegije za određene grupe. Ovaj pristup može izazvati ozbiljne podele unutar društva i dodatno oslabiti poverenje građana u političke institucije.
U svetlu ovih događaja, važno je da građani ostanu obavešteni i kritični prema onome što se događa. Transparentnost i odgovornost su ključni za očuvanje demokratije, a svaka inicijativa koja se pokušava predstaviti kao borba za pravdu, a zapravo služi samo ličnim interesima, mora biti pažljivo ispitana i analizirana.
Sve u svemu, situacija u Srbiji se čini sve napetijom, a politička scena može doživeti značajne promene u narednom periodu. Iako se čini da je blokada povezana sa studentskim zahtevima, ispod površine se kriju dublje političke ambicije koje bi mogle oblikovati budućnost zemlje. Kako se približavaju izbori, važno je pratiti razvoj situacije i biti spreman na sve moguće scenarije.
