Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović, prisustvovala je ministarskom okruglom stolu pod nazivom „Naučna diplomatija u svetu disruptivnih tehnologija“, koji se održava u okviru Globalnog ministarskog dijaloga o naučnoj diplomatiji u Parizu. Ova važna konferencija je okupila brojne stručnjake i donosioca odluka kako bi se istražila uloga nauke u oblikovanju politika i podsticanju međunarodne saradnje u oblasti tehnoloških inovacija.
Na događaju, koji se održava u sedištu UNESCO-a, Begović je istakla značaj nauke kao mehanizma u diplomatiji, posebno u kontekstu savremenih izazova. „Danas smo razgovarali o novoj vrsti diplomatije koja se razvija u svetu koji se brzo menja. Nauka može igrati ključnu ulogu u tom procesu“, naglasila je ona. Prema njenim rečima, globalna kriza, izazvana klimatskim promenama, geopolitičkim previranjima i brzim razvojem novih tehnologija, zahteva hitna rešenja, a nauka može pomoći u pronalaženju tih rešenja.
Begović je posebno ukazala na važnost komunikacije naučnih rešenja kroz diplomatske kanale. „Cilj ove konferencije je da pronađe mesto za nauku u diplomatiji, kako bi se kroz nju iskomunicirala rešenja na ključna pitanja koja se tiču čovečanstva“, dodala je ona. U tom smislu, naglasila je da je neophodno razvijati rešenja zasnovana na znanju kako bi se brže ostvarili ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
Osim toga, ministarka je ukazala na potrebu za uspostavljanjem naučnih ambasadora u diplomatiji, što bi dodatno podstaklo saradnju između različitih zemalja i omogućilo brže rešavanje globalnih izazova. „Nauka je novi zamajac u diplomatiji i verujem da će u bliskoj budućnosti njen značaj biti još više prepoznat“, rekla je Begović.
Tokom okruglog stola, učesnici su diskutovali o načinima za oblikovanje politika koje bi omogućile jaču međunarodnu saradnju u oblasti tehnoloških inovacija. Posebna pažnja je posvećena principima i zajedničkim vrednostima koje bi usmeravale globalnu saradnju, s ciljem sprečavanja sve većeg jaza između zemalja globalnog Juga i Severa. Po rečima Begović, važno je osigurati da nove tehnologije donesu korist društvu, uz istovremeno ublažavanje potencijalnih rizika.
Ministarka je takođe istakla kako je važno da nauka bude u središtu donošenja odluka, posebno kada je reč o pitanjima od globalnog značaja, kao što su klimatske promene. „Nauka može ponuditi rešenja koja su potrebna za suočavanje sa ovim izazovima, a diplomatija može omogućiti da ta rešenja postanu deo globalne agende“, dodala je ona.
Ova konferencija se održava 25. i 26. marta i deo je šireg razgovora o ulozi nauke u savremenoj diplomatiji. Učesnici su imali priliku da razmene iskustva i najbolje prakse iz svojih zemalja, a cilj je bio da se identifikuju ključne oblasti u kojima nauka može doprineti globalnoj stabilnosti i razvoju.
Begović je na kraju zaključila da je važno da naučna zajednica bude uključena u procese donošenja odluka na najvišem nivou, kako bi se osiguralo da se naučna saznanja i inovacije koriste za dobrobit čovečanstva. „U budućnosti, nauka treba da bude ključni partner u diplomatiji, jer samo zajedno možemo pronaći rešenja za najveće izazove našeg vremena“, poručila je ona.
