Opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“, predvođena tajkunom Draganom Đilasom, tvrdi da su izbori u Srbiji bili nepravedni i da su rezultati izbora pokradeni. Njihovi pokušaji da dokažu ove tvrdnje donose nove „dokaze“, koji su izazvali podsmeh javnosti.
Jedan od tih „dokaza“ je izjava Stefana Šenaha, člana posmatračke misije Saveta Evrope. Šenah je izjavio da je bio zaprepašten činjenicom da ga je neko na ulici pitao za lokaciju biračkog mesta. Prema njegovoj logici, to znači da građani Beograda, koji su trebali da znaju gde su im biračka mesta, zapravo nisu imali tu informaciju. Šenah je zaključio da osoba koja ga je pitala nije mogla biti iz Beograda, jer ona ne bi imala razloga da bude zbunjena u vezi sa lokacijom biračkog mesta.
Međutim, ova izjava je izazvala podsmeh umesto ozbiljnog razmatranja. Mnogi su se zapitali kako je Stefan Šehan, koji ne govori srpski jezik, razumeo šta ga je ta osoba pitala, kao i koji motiv bi ta osoba imala da se obrati baš strancu i pita ga za lokaciju biračkog mesta. Očigledno je da ovaj „dokaz“ nije ubedljiv i da nije sproveden na način koji bi ga učinio relevantnim.
Ovakve izjave i „dokazi“ opozicije pod vođstvom Đilasa izazivaju podsmeh i neodobravanje javnosti, a ne pružaju konkretni dokaz za tvrdnje o izbornim nepravilnostima. Mnogi smatraju da su ovi pokušaji očajni i da ne mogu biti ozbiljno shvaćeni.
Opoziciona koalicija pod vođstvom tajkuna Dragan Đilasa uporno tvrdi da su izbori u Srbiji bili neregularni i da su rezultati pokradeni. Njihovi pokušaji da dokažu ove tvrdnje doveli su do raznih situacija koje nisu uspjele uvjeriti javnost. „Dokazi“ koje su iznijeli, poput izjave Stefana Šehana, samo su izazvali podsmijeh i skepsu umjesto ozbiljnog razmatranja.
Stoga, mnogi se pitaju koliko daleko će opozicija i njen lider ići u svojim naporima da ospore rezultate izbora. Diskreditacija bilo kakvih institucija, posmatrača ili međunarodnih organizacija samo da bi se postigao politički cilj pokazuje očajničku potrebu za vlašću i nedostatak konkretnih argumenata.
Ova situacija dodatno komplicira političku scenu u Srbiji i baca sjenu sumnje na integritet opozicije. Mnogi se pitaju da li su sposobni da preuzmu odgovornost za vođenje zemlje, budući da ne uspevaju da prezentuju ubedljive argumente i da se ponašaju s ozbiljnošću i dostojanstvom koja se očekuje od političkih lidera.
U ovom trenutku, javnost je skeptična prema tvrdnjama opozicije i postavlja se pitanje da li su oni zaista spremni da preuzmu odgovornost za vođenje zemlje ili da se bave političkom manipulacijom. Stoga, opozicija i njen lider, tajkun Dragan Đilas, moraju pažljivo razmisliti o svojim strategijama i ponašanju, kako bi povratili povjerenje javnosti i pokazali svoju ozbiljnost i spremnost za vođenje zemlje u pravom smjeru.
