Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, danas je saopštio da će podneti tužbu Upravnom sudu protiv Agencije za sprečavanje korupcije (ASK). On tvrdi da su mediji bili obavešteni o odluci ASK pre njega, što mu nije omogućilo da se izjasni pre nego što je odluka objavljena. Prema informacijama iz ASK, Đukanović je prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer 2019. godine nije prijavio iznos od 16.741 evra koji je imao na VIP kreditnoj kartici Atlas banke, koja je pripadala biznismenu Dušku Kneževiću.
U izveštaju koji su preneli podgorički mediji, navodi se da je Đukanović na toj kartici primio ukupno 11 uplata, svaka veća od 10.000 evra, tokom određenog vremenskog perioda. Đukanović u svom saopštenju ističe da je donošenje upravnog akta bez prethodne mogućnosti da se izjasni o rezultatima ispitnog postupka kršenje zakona, posebno u svetlu obaveze ASK da mu omogući ovo pravo, kako je propisano člankom 14. Zakona o upravnom postupku.
On dodatno naglašava da ovakvo postupanje ukazuje na očiglednu nameru da se prekrši zakon u cilju udovoljavanja očekivanjima političkih aktera koji su pod pritiskom. Đukanović se takođe osvrnuo na „sklonost jeftinoj i ciljanoj senzaciji“, ukazujući na to da je odluka objavljena pre nego što je dostavljena njemu, što smatra neprihvatljivim.
U saopštenju je Đukanović naveo da će sve pravne argumente izneti u tužbi koju planira da podnese Upravnom sudu, čime će ukazati na pravnu nepismenost odluke ASK. On podseća da su nadležni sudovi već doneli dve presude u njegovu korist, potvrđujući da navodni dug banci nije postojao i da su mu povređena prava ličnosti zbog iznošenja neistina.
Takođe, Đukanović smatra da je javno objavljivanje podataka sa računa, bez potrebe za tim, flagrantno kršenje Zakona o kreditnim institucijama. Prema njegovim rečima, ovakvo postupanje je deo zajedničkog poduhvata sa „providnom političkom pozadinom“, s ciljem da se manipulira javnošću i da se podgreje tema o kojoj se već neko vreme raspravlja.
On je dodao da je njegova porodica tokom perioda od 2007. do 2015. godine raspolagala zakonito stečenim sredstvima, koja su bila dovoljna da pokriju sve obaveze. Đukanović je naglasio da to nema nikakve veze sa njegovim javnim funkcijama, ističući da je cilj ovakvih izveštaja iskrivljavanje istine i stvaranje senzacionalizma u javnosti.
Ovaj slučaj izazvao je značajnu pažnju javnosti u Crnoj Gori, a Đukanovićev odgovor na odluku ASK pokazuje da se neće lako povući iz političke borbe. Njegova odluka da podnese tužbu može dodatno zakomplikovati već napetu političku situaciju u zemlji, posebno u svetlu nedavnih skandala i optužbi koje su se pojavile u vezi sa političkim i poslovnim praksama u regionu.
Dok se očekuje da će Đukanović nastaviti sa svojim pravnim postupkom, ova situacija takođe otvara pitanja o transparentnosti i odgovornosti državnih institucija, kao i o ulozi medija u prenošenju informacija koje se tiču javnih ličnosti. U svakom slučaju, slučaj Đukanović će verovatno ostati u fokusu javnosti još neko vreme, dok se situacija dalje razvija i dok se ne dođe do konačnih pravnih rešenja.
