Došlo je vreme za donošenje najvišeg pravnog akta u Republici Srpskoj, izjavio je predsednik Milorad Dodik, najavljujući referendum o novom ustavu. Prema njegovim rečima, ovaj dokument je neophodan, moderan i demokratski, te bi se o njemu trebalo odlučiti na obavezujućem referendumu. Dodik je istakao da je važno da referendum ne bude samo formalnost, već da zaista odražava volju naroda.
Predsednik Republike Srpske najavio je da bi referendum mogao biti održan 9. januara, čime bi se dodatno učvrstio značaj ovog datuma u kalendaru Republike Srpske. „Ovo ne može niko da zaustavi. Radimo ozbiljan narodni posao, i ambicija je da ovaj ustav traje“, naglasio je Dodik, dodajući da novi ustav ne bi trebao da se menja svake godine, već da bude trajni dokument koji će osigurati opstanak Republike Srpske.
Dodik je pozvao sve političke aktere, uključujući predstavnike Bošnjaka i Hrvata, da učestvuju u raspravi o novom ustavu. Članovi radne grupe za izradu ustava ističu da je cilj dokumenta da bude jasan i evropskog karaktera. Nakon javne rasprave, planira se druga faza, koja podrazumeva razgovor sa Federacijom Bosne i Hercegovine u cilju očuvanja dejtonske Bosne i Hercegovine.
Usvajanje novog ustava zahteva dvotrećinsku većinu, odnosno 55 glasova od ukupno 83 poslanika. Dodik je ranije izjavio da će obezbediti tri glasa koja nedostaju, čak i iz redova opozicije. Međutim, opozicija izražava zabrinutost oko mogućeg tajnog glasanja, ukazujući da bi u tom slučaju napustila sednicu.
Jelena Trivić, predsednica Narodnog fronta, upozorava da tajno glasanje može dovesti do manipulacija, te da je važno da se zna ko je bio za ili protiv novog ustava. „Neka bude jasno ko gura Republiku Srpsku u novi politički rizik i avanturizam“, naglasila je Trivić.
Politički analitičar Velizar Antić veruje da će novi ustav biti usvojen, ali sumnja u njegovu primenu u praksi. On smatra da se situacija u Republici Srpskoj dodatno komplikuje zbog sukoba između Dodika i međunarodnog predstavnika Kristijana Šmita, što može dodatno pogoršati krizu u regionu.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 13. marta nacrt ustava koji navodi da Republika Srpska ima pravo na samoopredeljenje i mogućnost udruživanja u složene državne zajednice sa susednim i drugim državama. Ovaj potez izazvao je brojne polemike, kako unutar Republike Srpske, tako i u širem kontekstu Bosne i Hercegovine. Opozicija i drugi kritičari upozoravaju na moguće posledice donošenja novog ustava, dok vlast insistira na potrebi za modernizacijom pravnog okvira.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se situacija u Bosni i Hercegovini, kao i u Republici Srpskoj, i dalje razvija, te je neizvesno kako će se stvari odvijati u narednim mesecima, posebno u svetlu predstojećeg referenduma. Dijalektika između vlasti i opozicije, kao i između različitih etničkih i političkih grupa, dodatno otežava postizanje konsenzusa o ključnim pitanjima koja se tiču budućnosti ovog regiona.
Ono što je sigurno jeste da će predstojeći referendumski proces i rasprave oko novog ustava i dalje privlačiti pažnju javnosti i međunarodne zajednice, a rezultati tog procesa mogli bi imati dalekosežne posledice za stabilnost i razvoj Republike Srpske i Bosne i Hercegovine u celini.
