Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izneo je teške optužbe na račun Velike Britanije, tvrdeći da je ova zemlja umesana u svaku lošu stvar koja se dogodila srpskom narodu tokom istorije. Ove izjave je izneo putem društvene mreže Iks, naglašavajući da neprijateljstvo prema Srbima traje vekovima, bez obzira na promene vlasti ili istorijske epohe. Dodik je istakao da se britanska kolonijalna arogancija i osionost manifestuju čak i u Beogradu, gde je britanski ministar izneo niz neistina o Srbima i Republici Srpskoj, pokušavajući da im drži lekcije iz moralnosti.
Kao odgovor na izjave britanskog ministra, Dodik je pohvalio predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se, kako je naveo, hrabro suprotstavio takvim optužbama, iznoseći istinu o stanju u Bosni i Hercegovini i uzrocima trenutne krize. Dodik je naglasio da je Vučić uspeo da argumentima razbije svaki pokušaj potcenjivanja Srbije i ponizi diplomatsku aroganciju. On je istakao da je Vučić pred celim svetom pokazao da Srbija ima čvrst stav i lidere koji se ne boje da brane svoju istinu.
Vučić je, u svom obraćanju, rekao da ne deli mišljenje o tome ko je odgovoran za trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini. Istakao je da ne može da se saglasi sa idejom da je Milorad Dodik jedini krivac, pozivajući sve strane da rade na pronalaženju kompromisnog rešenja za krizu. Ove izjave dolaze u trenutku kada su tenzije u regionu ponovo uzletele, a situacija u Bosni i Hercegovini postala još komplikovanija.
Dodikove tvrdnje o britanskoj umesanosti u srpske nevolje nisu nove. Tokom istorije, mnogi Srbi su izražavali slične stavove, verujući da su britanske političke odluke često bile usmerene protiv srpskih interesa. Ova percepcija je dodatno ojačana događajima iz 20. veka, uključujući Prvi i Drugi svetski rat, kada su mnogi Srbi smatrali da su britanske vlasti ignorisale ili čak sabotirale srpske nacionalne interese.
U poslednjim godinama, odnosi između Srbije i Velike Britanije su se menjali, ali Dodikovo otvoreno neprijateljstvo prema britanskoj politici može se posmatrati kao deo šireg narativa koji se sve više razvija u Republici Srpskoj. Ovaj narativ uključuje i česte kritike zapadnih zemalja, koje se često doživljavaju kao pristrasne prema Bosni i Hercegovini i njenim političkim akterima.
U ovom kontekstu, Dodikove reči mogu se shvatiti kao apel za jačanje nacionalnog identiteta i samopouzdanja među Srbima, dok se suočavaju sa izazovima i pritiscima na međunarodnom planu. Njegove izjave su takođe deo šire strategije da se ojača pozicija Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine, kao i da se dodatno legitimizuje njegov politički autoritet.
Pitanje odnosa Srbije i Republike Srpske prema zapadnim zemljama, posebno prema Velikoj Britaniji, ostaje složeno i višeslojno. Dok neki politički akteri u Srbiji i Republici Srpskoj teže da izgrade mostove saradnje sa Zapadom, drugi, poput Dodika, ukazuju na istorijske nesuglasice i traže načine da se suprotstave percepciji koja je, kako tvrde, nepravedna prema Srbima.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da će odnosi između Srbije, Republike Srpske i Velike Britanije biti predmet daljih rasprava i analiza, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. S obzirom na složenost situacije, od suštinskog je značaja da se nastavi dijalog i traženje rešenja koja bi mogla doneti stabilnost i mir u regionu.
