Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, suočen je sa presudom Suda Bosne i Hercegovine koja ga je osudila na godinu dana zatvora, uz šest godina zabrane obavljanja političke funkcije. Ova presuda dolazi usled nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, za koga Banja Luka tvrdi da nije legitimni predstavnik međunarodne zajednice. U specijalnoj emisiji Euronews Region, istoričar Milan Gulić i regionalni urednik Mladen Vujinović diskutovali su o ovom važnom događaju.
Gulić je istakao da je presuda izazvala krizu koja „ponovo uzdrmava krhko postratovsko bosanskohercegovačko društvo“. Iako ne smatra da je trenutna situacija najgora u istoriji Republike Srpske, naglašava da je ovo specifična situacija, s obzirom na to da se sudi aktuelnom predsedniku. „Neobično je da se sudi predsedniku jedne ustavne kategorije“, dodao je Gulić.
On je podsetio na teške trenutke kroz koje je Republika Srpska prošla tokom rata, kada je bila pod blokadom i suočena s ozbiljnim problemima. Gulić smatra da se aktuelna situacija ne može uporediti s tim izazovima, ali se ipak radi o ozbiljnom problemu koji može dodatno zakomplikovati političku situaciju u zemlji.
Mladen Vujinović je komentarisao reakciju ministra odbrane BiH, Zukana Heleza, koji je, prema Vujinovićevim rečima, pokazao mirnu reakciju kako ne bi „dolivao ulje na vatru“. On je naglasio da Helez, kao ministar, nema konkretna ovlašćenja i da je možda smiren zbog informacija koje dobija od svojih saradnika. Vujinović smatra da Dodikove reči o ne žalbi na presudu treba uzeti s rezervom, s obzirom na to da je ranije govorio da neće ići na sud, ali je ipak otišao.
Gulić je takođe primetio da Sarajevo može biti zadovoljno trenutnim stanjem, jer je prvostepena presuda protiv Dodika signal da se procesi u zemlji odvijaju. Međutim, postavlja se pitanje da li postoji realan razlog za zadovoljstvo, s obzirom na to da se Bosna i Hercegovina suočava s problemima vlastitog identiteta i političke stabilnosti.
Oba sagovornika složila su se da bi situacija u Bosni i Hercegovini mogla postati još komplikovanija. Gulić je naglasio da je Bosna i Hercegovina, iako formalno država, pod vlašću stranaca, što stvara dodatne tenzije među građanima. On je ukazao na to da je potrebna pažnja prema identitetskim pitanjima koja su duboko ukorenjena u društvu.
Vujinović je dodao da je aktuelna politika prema identitetskim pitanjima često bila neosetljiva, što može izazvati dodatne konflikte. On je skrenuo pažnju na to da su raniji pokušaji dogovora o ključnim pitanjima, kao što su reforma izbornog zakonodavstva ili rešavanje pitanja državne imovine, često prekinuti zbog pritisaka sa strane visokih predstavnika.
U zaključku, Gulić je istakao da se ovakvim slučajevima situacija u Bosni i Hercegovini konstantno zaoštrava, a Vujinović je naglasio da postoji potreba za kancelarijom visokog predstavnika kako bi se čuvala stabilnost i mir u zemlji. Ova situacija ukazuje na složenost političkih odnosa u Bosni i Hercegovini i izazove s kojima se suočavaju njeni lideri i građani.
