Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je danas izrazio svoju nameru da BiH ukine sva carinska opterećenja na robu iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova izjava je objavljena na društvenoj mreži Iks, gde je Dodik naglasio važnost ekonomskih odnosa sa SAD. On je rekao: „U potpunosti podržavam politiku predsednika Trampa – Amerika na prvom mestu. I nama naš interes treba da bude na prvom mestu.“ Dodik je istakao da bi ukidanje carina na robu iz SAD stvorilo uslove za postizanje sporazuma o slobodnoj trgovini između BiH i SAD, što bi značilo nultu stopu carina. „To bi omogućilo dalji razvoj naše ekonomije“, dodao je.
Ova izjava dolazi u svetlu trenutne situacije sa carinama između BiH i SAD. Naime, američki predsednik Donald Tramp je nedavno najavio uvođenje carina od 35 posto na robu iz BiH, kao odgovor na carine koje BiH naplaćuje američkim proizvodima, koje iznose čak 70 posto. Ova odluka izazvala je veliku pažnju u BiH i među ekonomskim analitičarima, koji smatraju da bi smanjenje carina moglo pozitivno uticati na trgovinsku razmenu između dve zemlje.
Prema podacima Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Saveta ministara BiH, ukupna robna razmena BiH sa SAD iznosila je 22,01 milijardi KM u prvih šest meseci 2024. godine. Od toga, izvoz iz BiH u SAD je iznosio 7,96 milijardi KM, dok je uvoz bio 14,05 milijardi KM. Najveći izvozni artikli iz BiH u SAD uključuju izolovanu žicu i kabl, električnu energiju, čelične konstrukcije, sedišta i delove.
Dodik je naglasio da su ekonomski odnosi između BiH i SAD od ključnog značaja za održiv razvoj Republike Srpske. On je uverio da bi ukidanje carina na robu iz SAD otvorilo nova tržišta i stvorilo prilike za domaće proizvođače. „Naša ekonomija može samo profitirati od jačanja trgovinskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Dodik.
Ipak, postoje i izazovi koje BiH mora prevazići kako bi ostvarila ovakve ciljeve. Naime, carinske politike i trgovinski sporazumi su često predmet pregovora između zemalja, a Dodik će morati da se suoči sa različitim interesima unutar BiH kako bi ostvario svoj plan. Takođe, smanjenje carina će zahtevati i određene reforme u domaćoj ekonomiji, kako bi se poboljšala konkurentnost domaćih proizvoda na međunarodnom tržištu.
U međuvremenu, podaci Ministarstva spoljne trgovine pokazuju da su najvažnija izvozna tržišta BiH Hrvatska, Nemačka, Srbija, Austrija, Slovenija i Italija. Izvoz u EU čini 74% ukupnog izvoza, ali je zabeležen značajan pad od 7,3% u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz prema zemljama CEFTA takođe je opao, čak za 21,6%. Ovi podaci ukazuju na potrebu za diversifikacijom trgovinskih partnera i smanjenjem zavisnosti od tradicionalnih tržišta.
Ekonomisti smatraju da bi sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD mogao doneti brojne prednosti za BiH, uključujući povećanje investicija, otvaranje novih radnih mesta i unapređenje tehnoloških dostignuća. Međutim, za ostvarivanje ovih ciljeva neophodno je raditi na jačanju domaće proizvodnje i poboljšanju kvaliteta proizvoda.
U zaključku, Dodikov poziv za ukidanje carina na robu iz SAD može biti početak novog poglavlja u ekonomskim odnosima između BiH i Sjedinjenih Američkih Država. Ukoliko se ostvari, to bi moglo doneti pozitivne efekte na privredu Republike Srpske i otvoriti nova vrata za domaće proizvođače. Međutim, za uspeh ovakvih inicijativa potrebno je puno rada i pregovaranja, kako bi se postigla obostrana korist.
