Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da je projekat Bosne i Hercegovine (BiH) u prethodnih trideset godina većinom neuspešan, naglašavajući da je zemlja i dalje duboko podeljena po etničkim linijama. U intervjuu za američki magazin „Amerikan konzervativ“, Dodik je rekao da narodi u BiH – Bošnjaci, Hrvati i Srbi – ne žele da žive u istoj zemlji, što čini BiH nefunkcionalnom i doprinosi masovnom iseljavanju građana.
Dodik je kritikovao ponašanje visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita, ukazujući na to da je on počeo da nameće jednostrane odluke i menja zakone, uz podršku muslimanske strane koja veruje da će to omogućiti stvaranje unitarnog entiteta i ugroziti postojanje Republike Srpske. Dodik je istakao da su administracije američkih demokrata od 1995. godine, kada je okončan građanski rat, kontinuirano radile na „potkopavanju“ Dejtonskog mirovnog sporazuma.
On je naveo da je međunarodni intervencionizam, predvođen bivšim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, jedina stvar koja nije zakazala u BiH. Dodik je izrazio spremnost da sarađuje sa administracijom Donalda Trampa, kao i sa Odeljenjem za efikasnost vlade Ilona Maska u istragama o korupciji i malverzacijama vezanim za USAID programe u BiH.
Predsednik Republike Srpske postavio je pitanje o nestanku 250 miliona dolara od 402 miliona koje je BiH dobila putem USAID-a, napominjući da je većina sredstava potrošena za finansiranje koruptivnih aktivnosti i procesa izgradnje nacije. Dodik je naglasio da se slaže sa stavovima određenih zvaničnika iz Trampove administracije koji su USAID nazvali „kriminalnom organizacijom“.
U nastavku, Dodik je apelovao na Trampa i potpredsednika SAD Džejmsa Dejvida Vensa da spreče bilo kakvu NATO intervenciju u BiH i pomognu u poništavanju nelegitimnih odluka bivše Bajdenove administracije. On je istakao da Republika Srpska nikada nije delovala na izazivanju sukoba, dok se od muslimanskih predstavnika često čuje ratnohuškačka retorika.
Dodik je naglasio da Republika Srpska teži miru i borbi za svoja ljudska prava putem demokratskih sredstava, dok istovremeno ukazuje na neprihvatljivost pravosudnog sistema koji goni svakoga ko se ne slaže sa muslimanskom stranom. On je izneo lična iskustva, govoreći o 150.000 pravoslavnih Srba koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove tokom i nakon rata.
U kontekstu pravnog gonjenja, Dodik je istakao da nije jedina osoba koja se suočava sa posledicama zbog protivljenja procesu izgradnje nacije, podsećajući na slučaj predsednika Hrvatske demokratske zajednice, Dragana Čovića, koji je pretrpeo slične optužbe.
Dodik je optužio bivšeg američkog ambasadora u BiH, Majkla Marfija, da je pokretač „sudskog lova na veštice“ protiv njega, naglašavajući da su građani Republike Srpske prepoznali politički motivisanu presudu kao nelegitimnu. On je dodao da je Marfi tokom svog mandata imao „kolonijalni“ pristup, namećući rešenja koja nisu bila pravedna prema hrvatskom narodu.
Na pitanje o rešenju političke krize u BiH, Dodik je istakao da ne postoje idealna rešenja i ponovio da se ne može prihvatiti pravosudni sistem koji goni one koji se ne slažu sa muslimanskom vizijom zemlje. On je zaključio da Republika Srpska teži vraćanju izvorne interpretacije Ustava BiH, naglašavajući svoju posvećenost miru i stabilnosti.
