Kapiten Partizana, Vanja Marinković, nedavno je bio gost u popularnom podkastu „X and O Chat“ kod Edina Avdića, gde je otvoreno razgovarao o svojoj bogatoj košarkaškoj karijeri. Marinković je prvi put obuo dres crno-belih 2013. godine, a već 2015. godine postao je najmlađi kapiten u istoriji kluba. Njegova uloga kapitena ponovo je potvrđena 2024. godine, što potvrđuje njegovu ključnu poziciju unutar tima i doprinos klupskoj kulturi.
Tokom razgovora, Marinković je istakao izazove s kojima se suočavao tokom svoje karijere, naglašavajući da je u proteklih šest godina promenio čak sedam trenera. U poređenju sa njim, poznati grčki košarkaš Dimitris Dijamantidis u celoj svojoj karijeri imao je samo tri trenera. „Za šest godina sam promenio sedam trenera, a Dijamantidis u celoj karijeri tri. Ne poredim sebe i Dijamantidisa, samo ukazujem na razlike. Došao sam na kraju Duletove ere, kada se već naslućivao kraj. Svaki trener ima svoju filozofiju, i ti moraš to da pratiš,“ rekao je Marinković.
On se prisetio i teških trenutaka koje je prošao, kada su se često dešavale velike promene u timu. „Igrači su se menjali, a ostali smo samo Andrić, ja i još par njih. Uvek osam novih igrača i novi trener. Prošli smo kroz mnogo teškoća, a i predsednici kluba su se menjali,“ dodao je kapiten.
Avdić se setio i svojih poseta utakmicama Partizana tokom tih teških vremena, kada su tribine bile slabo popunjene. „Bilo je utakmica gde nije bilo ništa, Pionir je imao kapacitet od 8.000 ljudi, a na nekim utakmicama bilo je samo 4.500 gledalaca. Gubili smo lagano, 20 razlike, i tada se nismo pitali ništa,“ prisetio se Avdić.
Marinković je razgovarao i o pritisku koji nosi igranje za tim kao što je Partizan. „Imam normalnu porodicu koja me podržava. Nikada mi nisu govorili šta se priča o meni, iako sam bio svestan komentara na društvenim mrežama. Klonio sam se negativnih uticaja i radio sve što je do mene, nadajući se boljem vremenu,“ istakao je Marinković. On je dodao da je dolazak trenera Trinkijerija bio prekretnica za klub. „Trinkijeri je ozbiljan trener i stvarno je podigao klub na viši nivo,“ rekao je.
Kada je Avdić upitao Marinkovića o treninzima kod Aleksandra Džikića, kapiten je bio pun pohvala. „Super je. Džikić je ozbiljan trener. Bio sam mlad i žao mi je što nisam imao priliku da igram kod njega kada sam bio stariji. Iako sam igrao dosta kod njega, nikada nisam mogao da ispratim njegovu filozofiju do kraja,“ rekao je Marinković.
Na kraju razgovora, Marinković je otkrio kada je shvatio da želi da ide u inostranstvo. „Tokom poslednje godine sa Andreom, nakon polufinala protiv Zvezde u ABA ligi, shvatio sam da je došlo mojih pet minuta. Izgubili smo finale KLS sa Zvezdom, i to na način koji nikada neću zaboraviti. Tada sam prvi put plakao posle poraza otkako sam postao profesionalac. Znao sam da sam uradio sve što sam mogao, vreme je bilo da odem,“ zaključio je Vanja Marinković.
Ovaj razgovor pruža uvid u izazove i mentalnu snagu jednog od najvažnijih igrača Partizana, kao i u njegovu posvećenost i ljubav prema košarci. Marinković ostaje simbol upornosti i liderstva u timu, a njegova priča inspiriše mnoge mlade sportiste da se suoče s izazovima i nikada ne odustaju od svojih snova.
