Prvi dani proleća donose promene u trajanju obdanice i noći. Prema informacijama Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, Sunce je 20. marta u Požarevcu izašlo u 5:41, a zašlo u 17:50 časova. Ovo znači da će dan trajati 12 sati i 9 minuta, dok će noć biti kraća, sa trajanjem od 11 sati i 51 minut. Ove promene su deo prirodnog ciklusa koji se dešava svake godine na proleće.
Prolećna ravnodnevnica, koja se obeležava 20. ili 21. marta, poznata je kao trenutak kada su dan i noć podjednako dugi. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da to nije potpuno tačno. Zemljina atmosfera ima uticaj na percepciju svetlosti, jer prividno podiže Sunce iznad horizonta. Zbog toga obdanica traje nešto duže od noći, što može biti iznenađujuće za mnoge.
Osim ovih astrofizičkih fenomena, dolazak proleća donosi i promenu u načinu merenja vremena. Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede najavila je da letnje računanje vremena u Srbiji počinje u noći između 29. i 30. marta 2025. godine. Tada će se u 2:00 časa posle ponoći sat pomeriti jedan sat unapred, tako da će odmah biti 3:00 časa. Ova praksa se sprovodi u skladu sa Zakonom o letnjem računanju vremena i ima za cilj bolje iskorišćavanje dnevne svetlosti tokom dužih letnjih dana.
Pomeranje kazaljki na satu donosi duže popodnevne sate sa više svetlosti, što može pozitivno uticati na raspoloženje i aktivnost ljudi. Ipak, mnogi se suočavaju sa privremenim poremećajem bioritma dok se prilagođavaju novom vremenu. Ove promene mogu izazvati umor, razdražljivost i probleme sa spavanjem, posebno u prvim danima nakon pomeranja sata.
U društvu postoji podeljeno mišljenje o korisnosti letnjeg računanja vremena. Dok jedni smatraju da duži dani doprinose boljem raspoloženju i više vremena provedenog napolju, drugi se bore sa negativnim efektima promene vremena. Postavlja se pitanje da li je potrebno nastaviti sa ovom praksom ili je vreme za promene koje bi bolje odgovarale savremenom načinu života.
Kako se proleće proteže, mnogi će iskoristiti lepše vreme za aktivnosti na otvorenom, kao što su šetnje, biciklizam ili posete parkovima. U isto vreme, poljoprivrednici se pripremaju za sezonu setve i rada na njivama, što je još jedan znak dolaska proleća.
Da bi se lakše prilagodili promenama, stručnjaci savetuju da se prati dnevna rutina i da se postepeno prilagođava novom vremenu. Uzimanje više svetlosti tokom dana, kao i izlaganje suncu, može pomoći u smanjenju negativnih efekata koji se javljaju tokom prvih dana posle pomeranja sata.
U svakom slučaju, sa dolaskom proleća i promenom vremena, priroda se budi, a ljudi se pripremaju za aktivniji život. Bez obzira na izazove koje donosi prilagođavanje, proleće nosi sa sobom osećaj nade i obnove. Ljudi će se truditi da iskoriste svaki trenutak svetlosti i topline, uživajući u svim čarima koje ova godišnja doba pruža.
Uz sve to, važno je da se svako od nas postara o svom zdravlju i blagostanju tokom ovog prelaznog perioda. Svesnost o promenama u prirodi i njihovom uticaju na naše svakodnevne živote može doprineti boljem razumevanju sebe i okoline. Proleće je vreme za nove početke, i svako od nas može pronaći način da ga proslavi na svoj jedinstven način.
