Dragan Popović Kuruzlija, čuveni slepi pesnik iz sela Ponikvice kod Požege, preminuo je danas u 73. godini života. Njegov život i rad ostavili su dubok trag u zajednici, a mnogi su ga smatrali srpskim Homerom zbog njegove sposobnosti da piše pesme i inspiriše druge, uprkos svojoj slepoti.
Dragan je bio pravi simbol upornosti i snage, pokazujući da prepreke ne moraju da nas zaustave. Iako je bio slep više od decenije, nikada nije dozvolio da mu to postane izgovor. Njegove reči, kao i njegovi postupci, bili su inspiracija za sve one koji se suočavaju sa sličnim izazovima. „Nisam ni primetio mrak koji mi se iznenada prikrao. Radim poslove koje ljudi sa dobrim vidom možda ne bi tako dobro uradili“, govorio je Dragan, ističući da su njegove ruke njegov vid.
U svom domaćinstvu, Dragan je samostalno obavljao sve poslove, od košenja trave do zidanja kuće. Njegove veštine su uključivale rad sa cirkularom, strujom, motikom i harmonikom. Njegov pristup životu bio je pun optimizma i verovanja da svako može postići ono što želi, bez obzira na okolnosti. „Moj dan traje više od 30 časova“, često je isticao, pokazujući svoju posvećenost radu i životu.
Dragan je takođe bio inovator. Svojim rukama osmislio je i napravio inkubator za piliće, koji mu je pomagao u vođenju domaćinstva. Prijatelji i ljudi iz zajednice pomogli su mu da kupi plac na kojem je sagradio svoj dom, a on je u tom prostoru pronašao svoj raj na zemlji. Njegova sposobnost da se nosi sa životnim izazovima bila je inspiracija mnogima.
Osim što je bio posvećen radu, Dragan je bio duboko emotivan čovek. Njegove suze često su bile zbog nepravde koju je uočavao u svetu. Verovao je da su „suze celoga čovečanstva iste“ i da svi ljudi dele slične patnje. Njegova najveća podrška tokom života bila je njegova supruga Slavica, koju je nazvao svojom „lastavicom“ i „dva oka“. Njihova ljubav bila je temeljna osnova njegovog života. Dragan je često govorio o tome kako nestrpljivo čeka povratak kući, znajući da ga ona tamo čeka s ljubavlju.
Kao nekadašnji prosvetni radnik, Dragan je imao poruku za sve roditelje čija deca imaju neki oblik invaliditeta. „Ne smeju se predati, jer sreća je možda iza ćoška, ali ako ne krenu do tog mesta, nikada je neće pronaći“, poručivao je. Njegova uverenja o obrazovanju i pripremi dece za život bez prepreka odražavala su njegovu ličnu borbu i želju da inspiriše druge da prevaziđu svoje izazove.
Dragan Popović Kuruzlija ostavio je dubok trag ne samo u svom selu, već i u srcima svih koji su ga poznavali ili čuli za njega. Njegova pesnička reč i životna filozofija nastaviće da inspirišu generacije koje dolaze. U njegovoj borbi i pobedi nad nepravdom, mnogi će pronaći snagu da se suoče sa vlastitim preprekama. Njegova poruka o hrabrosti, ljubavi i upornosti zauvek će ostati urezana u sećanju onih koji su ga poznavali. Dragan će biti zapamćen ne samo kao pesnik, već i kao simbol ljudske otpornosti i snage volje.
