Naučnici s MIT-a razvili su novi način merenja uticaja klimatskih promena na stvarni život pojedinca. Koristeći podatke 50 različitih klimatskih modela, istraživači su odredili meru promene broja „dana na otvorenom“ do 2100. godine. Ovi dani predstavljaju period kada su temperature dovoljno ugodne za aktivnosti na otvorenom, bez ekstremnih vremenskih uslova.
Studija je pokazala da će tropske destinacije doživeti najveće promene, sa Dominikanskom Republikom koja će izgubiti 124 dana prijatnog vremena godišnje. Isto će se desiti i drugim zemljama poput Meksika, Indije, Tajlanda i Egipta. Na globalnom severu očekuje se više dana prijatnog vremena, dok će globalni jug izgubiti više dana.
Kada je reč o Evropi, podela „sever-jug“ takođe se primećuje. Severne zemlje će imati više dana ugodnog vremena zbog toplijih zima, dok će južne zemlje imati manje dana na otvorenom zbog ekstremnih letnjih vrućina. Balkan bi mogao biti jedna od najteže pogođenih regija u Evropi, s Albanijom koja će izgubiti 30 dana, Srbijom 26, Severnom Makedonijom 21, Bugarskom 17 i Rumunijom 12 dana na otvorenom do 2100. godine.
Istraživači ističu da se razlike već primećuju i da ljudi biraju destinacije putovanja na osnovu sve ekstremnijih vremenskih uslova. Sever Evrope će dobiti više dana ugodnog vremena zbog toplijih zima, što može imati negativne posledice za skijašku industriju koja se već suočava s problemima zbog nedostatka snega.
Pirinejsko poluostrvo takođe će doživeti promene, s Portugalom koji će imati 33, a Španijom 13 dana manje na otvorenom. Situacija u Evropi je zabrinjavajuća, s tendencijom toplijih zima i ekstremnih letnjih vrućina. Iako naučnici imaju alate da predvide uticaj klimatskih promena, pojedinci bi trebali biti svesni i pratiti kako se ove promene odražavaju na njihov svakodnevni život.
