Jedan avion se srušio nedaleko od Beograda, u blizini aerodroma Nikola Tesla, tokom pokušaja sletanja. Letelica, Junkers Ju-52, poleteo je iz Soluna u 10:20 časova i srušila se u njive između Altine i Radiofara. Avion je bio na visini od oko 200 metara kada su ga zadesili niski oblaci. U dokumentaciji se navodi da je avion udario u brdo, ali je mesto prikazano na mapi čista ravnica, što stvara sumnju u tačnost informacija. Moguće je da je avion, ako se sletalo iz pravca juga, zapravo udario u brdo iznad Bežanije.
Avion je pripadao nemačkoj Lufthanzi i bio je proizveden godinu dana ranije. Njegovo ime bilo je „Harry Rother“. Nažalost, u nesreći su poginule sve petoro osoba koje su se nalazile u letelici. Incident se dogodio 15. januara 1944. godine u 13:45 časova, a avion je bio potpuno uništen.
Ovo nije bila jedina avionska nesreća na teritoriji današnje Srbije tokom Drugog svetskog rata. Dve godine ranije, drugi avion Junkers 52 srušio se na Fruškoj Gori, blizu vrha Crveni Čot, prilikom leta iz Budimpešte ka Beogradu. U toj nesreći poginulo je 17 putnika i članova posade. Kapetan Julius Nimis je dobio netačne informacije o vremenskim uslovima i mislio je da su oblaci na visini od 600 metara, te je pokušao da se spusti ispod njih, što ga je dovelo do sudara s brdom visine oko 380 metara.
Važno je napomenuti da su ovi avioni leteli u okviru nacističkog režima tokom okupacije, što znači da su, iako civilni, bili deo vojnog sistema. Avion Junkers 52 bio je najpopularniji civilni avion u Evropi pre izbijanja rata, a osim u Lufthanzi, koristili su ga i avio kompanije iz Velike Britanije, Švedske i Poljske. Nakon rata, bio je deo flote francuske nacionalne kompanije Air France, gde se i proizvodio posle 1945. godine.
Za domaću avijaciju značajno je da je Junkers 52 bio u floti Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) godinama nakon rata. Nažalost, prva katastrofa JAT-a dogodila se upravo sa ovim avionom. Tokom tragičnog rata i genocida, mnoge žrtve avijacije, uključujući i 22 poginule u ovim nesrećama, pale su u zaborav.
Ove avionske nesreće ukazuju na ozbiljne nedostatke u proceni vremenskih uslova i navigaciji, što je dovelo do tragedija koje su obeležile istoriju avijacije u Srbiji. S obzirom na to da su u pitanju letelice koje su bile deo sistema pod kontrolom nacista, ostaje otvoreno pitanje o tome koliko su te nesreće bile rezultat vojnog pritiska i nedovoljne opremljenosti posada za bezbedno upravljanje avionima u teškim vremenskim uslovima.
Iako su ovi incidenti deo mračne istorije, važno je da se o njima govori kako bi se podigla svest o bezbednosti u avijaciji i kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Učenje iz prošlosti može pomoći da se unaprede procedure i standardi, što je ključno za zaštitu života putnika i posade. U tom smislu, analiza i razumevanje ovih nesreća može poslužiti kao važna lekcija za sve buduće generacije avijacije.
