Glumac Džin Hekmen i njegova supruga Betsi Arakava pronađeni su mrtvi u svojoj kući u Santa Feu, Nju Meksiko, kako je u četvrtak saopštila policija. Ova tragična vest šokirala je mnoge, s obzirom na to da je Hekmen bio jedan od najcenjenijih glumaca u holivudskoj istoriji.
Istražitelji su otkrili da su Hekmen, njegova supruga i njihov pas pronađeni mrtvi u različitim sobama kuće, te da su očigledno bili bez znakova života već neko vreme. Hekmen (95) je bio pronađen mrtav u toaletu, dok je njegova 63-godišnja supruga pronađena u kupatilu pored grejača. Pored Arakave, policija je otkrila otvorenu bocu leka koji se izdaje na recept, a tablete su bile razbacane po radnoj površini. Prema rečima portparola šerifa, Deniz Avile, nema naznaka da je neko od njih bio upucan ili je imao druge vrste povreda.
Lokalni dobavljač gasa je takođe uključen u istragu, s obzirom na to da su gasovodi testirani nakon otkrića tela, ali nije pronađeno nikakvih znakova curenja gasa. Detektiv je ukazao na mogućnost da ljudi izloženi curenju gasa ili ugljen-monoksidu možda ne pokazuju očigledne znakove trovanja, ali nije bilo očiglednih tragova curenja.
Prema izveštajima, radnici koji su došli na rutinsko održavanje kuće primetili su otvorena ulazna vrata i pozvali policiju nakon što su pronašli tela. Dvojica radnika su izjavila da su retko viđali Hekmena i Arakavu, a poslednji kontakt sa njima imali su pre otprilike dve nedelje. Njihov pas, nemački ovčar, pronađen je mrtav u ormanu u kupatilu blizu Arakave, dok su na imanju pronađena dva živa psa.
Hekmenova karijera je obeležena brojnim uspesima, uključujući dva Oskara, nagrade BAFTA, kao i četiri Zlatna globusa i nagrade udruženja filmskih glumaca. Njegova glumačka karijera započela je relativno kasno, u tridesetim godinama, ali je brzo stekao ugled zbog svoje autentičnosti i uverljivosti na ekranu. Najveći uspeh postigao je ulogom detektiva Popaja Dojla u kultnom krimi-trileru „Francuska veza“ iz 1971. godine, za koju je osvojio Oskara za najboljeg glumca.
Osvojio je još jedan Oskar za sporednu ulogu u vesternu „Neoprostivo“ (1992), gde je igrao šerifa Mala Dageta. Takođe je bio poznat po ulozi Leksa Lutora u filmovima o Supermenu, kao i po zapaženim ulogama u filmovima „Prisluškivanje“ i „Misisipi u plamenu“.
Hekmen je odlučio da postane glumac tek u 30. godini, upisavši školu glume u Pasadeni, Kalifornija, gde je upoznao Dastina Hofmana. Nakon toga se preselio u Njujork, gde je živeo sa Hofmanom i Robertom Duvalom. Njegova prva uloga na Brodveju bila je 1964. godine, nakon čega je brzo prešao na filmsku industriju.
Njegov prvi film bio je „Lilit“, gde je igrao sa Vorenom Bitijem, a nakon toga je igrao Baka Baroua u „Boniju i Klajdu“, za koju je bio nominovan za Oskara. Takođe je bio nominovan za Oskara tri godine kasnije za film „Nikad nisam pevao za svog oca“.
Hekmenova supruga, Betsi Arakava, bila je pijanistkinja, a u trenutku smrti imala je 63 godine. Njihova smrt je izazvala tugu među kolegama u industriji. Reditelj Frensis Ford Kopola oprostio se od Hekmena na društvenim mrežama, naglašavajući njegov doprinos umetnosti i njegovu inspirativnu prirodu.
Vajola Dejvis takođe je izrazila svoje saučešće, hvaleći Hekmena za njegove uloge i njegovu sposobnost da prenese emocije kroz svoje filmove. Klint Istvud je takođe izrazio žaljenje zbog gubitka velikog umetnika, ističući koliko će mu nedostajati. Hekmenova smrt ostavlja neizbrisiv trag u svetu filma i srcima svih koji su ga voleli i poštovali.
