PODGORICA – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori na 2,9 odsto, prema najnovijem izveštaju koji je danas objavljen i u koji je imala uvid crnogorska informativna agencija MINA. Ova procena ukazuje na stabilnost crnogorske ekonomije, ali i na izazove s kojima se suočava u trenutnim globalnim uslovima.
U isto vreme, EBRD je smanjila septembarsku procenu rasta crnogorske ekonomije za prošlu godinu, sa 3,8 odsto na 3,1 odsto. Ovaj revizirani podatak ukazuje na to da je ekonomski oporavak bio sporiji nego što se prvobitno očekivalo, a razlozi za to mogu biti višestruki.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na smanjenje rasta jeste pad izvoza, koji je delimično rezultat značajnog opadanja turističke aktivnosti nakon rekordne 2023. godine. Crna Gora, koja se oslanja na turizam kao jedan od glavnih izvora prihoda, suočava se s izazovima u privlačenju stranih turista i imigranata, posebno iz Rusije i Ukrajine, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema izveštaju EBRD-a, broj turista iz ovih zemalja je opao, što je dovelo do smanjenja potražnje za uslugama koje nude hoteli, restorani i druga turistička preduzeća. Ova situacija može imati dugoročne posledice na ekonomiju, jer turizam čini značajan deo BDP-a Crne Gore.
U izveštaju se takođe navodi da se očekuje da će se situacija stabilizovati u narednim godinama, ali da će to zavisiti od globalnih ekonomskih uslova i sposobnosti Crne Gore da se prilagodi promenama na tržištu. EBRD ističe važnost diversifikacije ekonomije kako bi se smanjila zavisnost od turizma i povećala otpornost na spoljne šokove.
Pored toga, EBRD ukazuje na potrebu za jačanjem institucionalnih kapaciteta i unapređenjem poslovnog okruženja kako bi se privukle strane investicije. U tom smislu, preporučuje se da se fokus stavi na poboljšanje infrastrukture, obrazovanja i inovacija, što bi moglo doprineti dugoročnom održivom razvoju.
Iako su prognoze za 2023. godinu još uvek optimistične, s obzirom na globalne ekonomske prilike, Crna Gora će se suočiti s izazovima koji će zahtevati pažljivo upravljanje i planiranje. Očekuje se da će vlada u narednim mesecima predstaviti nove mere za podršku ekonomiji, posebno u sektorima koji su najviše pogođeni krizom.
Uprkos svim izazovima, postoji i nekoliko pozitivnih signala. Na primer, crnogorska ekonomija je pokazala otpornost u nekim sektorima, kao što su poljoprivreda i IT industrija, koji su zabeležili rast. Ova raznovrsnost može doprineti stabilizaciji ekonomije u budućnosti.
S obzirom na sve navedene faktore, važno je da Crna Gora nastavi sa implementacijom reformi koje će poboljšati poslovno okruženje i podstaći investicije. EBRD će, kako se očekuje, nastaviti da pruža podršku Crnoj Gori kroz različite projekte i inicijative koje će doprineti jačanju ekonomije i poboljšanju životnog standarda građana.
U zaključku, iako je EBRD zadržala prognozu rasta BDP-a na 2,9 odsto, izazovi sa kojima se Crna Gora suočava, kao što su smanjenje izvoza i opadanje turističke potražnje, zahtevaju hitne i efektivne mere. Samo kroz zajednički napor vlade, privatnog sektora i međunarodnih institucija, Crna Gora može osigurati stabilan i održiv ekonomski rast u godinama koje dolaze.
