U Hrvatskoj je danas organizovan još jedan bojkot trgovina, koji je pokrenula internet platforma „Halo, inspektore“. Ovaj događaj se odnosi na sve vrste kupovina i sudeći prema podacima Poreske uprave, ne može se smatrati naročito uspešnim. Prema informacijama koje je objavila Poreska uprava, broj izdatih računa u trgovinama na malo od ponoći do 15:00 sati je bio veći za četiri procenta u odnosu na prethodni petak, kada je takođe bio organizovan bojkot. Međutim, ukupan iznos izdatih računa bio je manji za jedan procenat u poređenju sa istim danom.
Analizirajući podatke, jasno se vidi da je broj računa danas do 15:00 sati manji za tri procenta u odnosu na petak 14. januara, kada nije bilo bojkota, dok je iznos računa manji za pet procenata. Ovi podaci ukazuju na to da je bojkot, iako je bio organizovan sa ciljem da se skrene pažnja na određene probleme u trgovini, imao ograničen uticaj na potrošače.
Osobe koje su učestvovale u bojkotu isticale su da je cilj da se ukaže na visoke cene i nepravedne prakse u maloprodaji. Na društvenim mrežama, organizatori su pozivali građane da ne kupuju danas kako bi poslali poruku trgovcima i vlastima o svojim nezadovoljstvima. Međutim, rezultati pokazuju da je veći broj potrošača ipak odlučio da izađe u kupovinu, što može sugerisati da bojkot nije imao očekivani efekat.
Pojedini analitičari smatraju da bojkoti, iako mogu biti efektni u određenim situacijama, često ne donose značajnije promene u kratkom roku. Mnogi potrošači, čini se, nisu spremni da promene svoje navike, čak i kada su svesni problema sa cenama ili kvalitetom proizvoda. „Halo, inspektore“ je ranije organizovao slične akcije, ali rezultati su često bili mešoviti, sa ograničenim uticajem na tržište.
U međuvremenu, trgovci su izjavili da su svesni nezadovoljstva potrošača i nastoje da prilagode svoje cene. Mnogi od njih su u poslednje vreme smanjili cene ili su uveli popuste kako bi privukli kupce. Ipak, potrošači i dalje izražavaju zabrinutost zbog stalnog rasta cena, što je dodatno podstaknuto inflacijom koja pogađa mnoge zemlje u regionu.
Bojkot je takođe otvorio pitanja o načinu na koji se regulira tržište i kako vlasti mogu pomoći u zaštiti potrošača. Dok neki pozivaju na strože mere kontrole cena, drugi smatraju da bi trebalo naći ravnotežu između slobodnog tržišta i zaštite potrošača. U svakom slučaju, očigledno je da potrošači traže promene i da su spremni da se bore za svoja prava.
S obzirom na to da se bojkoti često događaju u vreme kada su potrošači posebno nezadovoljni, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u budućnosti. Ako se potrošači budu nastavili organizovati i izražavati svoje nezadovoljstvo, to bi moglo dovesti do stvaranja novih inicijativa i akcija koje bi mogle imati veći uticaj na tržište.
U ovom trenutku, činilo se da su trgovine u Hrvatskoj prilično otporne na akcije koje su sprovodili organizatori bojkota, ali kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će se potrošači nastaviti boriti za svoja prava i da li će trgovci odgovoriti na njihove zahteve. Na kraju, važno je napomenuti da je dijalog između potrošača i trgovaca ključan za stvaranje pravednijeg tržišta koje će zadovoljiti potrebe svih strana.
