Evropska komisija je donela važnu odluku o usvajanju prvih 47 projekata koji imaju za cilj jačanje kapaciteta za eksploataciju strateških kritičnih sirovina unutar Evropske unije. Ovi projekti obuhvataju 14 ključnih sirovina, među kojima su litijum, aluminijum, magnezijum, kobalt, bor i nikl. Odabrani projekti iz zemalja izvan EU biće objavljeni kasnije.
Mapa projekata pokriva 13 država članica EU, kao i susedne Rumunije i Grčke. Ostale uključene zemlje su Belgija, Francuska, Italija, Nemačka, Španija, Estonija, Češka, Švedska, Finska, Portugal i Poljska. Ova inicijativa predstavlja prvi korak u sprovođenju Zakona o kritičnim sirovinama, koji predviđa da do 2030. godine evropska proizvodnja zadovolji 10% potražnje ekstrakcijom, 40% preradom i 25% reciklažom strateških sirovina.
Jedna od najznačajnijih sirovina u ovom kontekstu je litijum, koji se obeležava kao najvažnija sirovina za EU. Ovi projekti donose novu realnost u evropsku zelenu i digitalnu transformaciju privrede, ali i doprinose unapređenju odbrambene i vazduhoplovne industrije, kako je istaknuto u saopštenju Evropske komisije. Od 14 definisanih strateških sirovina, 22 projekta se odnose na litijum, dok se nikl i kobalt nalaze u fokusu 12 i 10 projekata, redom. Takođe, grafit je predmet 11 projekata, a mangan 7, što ukazuje na značaj ovih sirovina za razvoj evropske ekonomije.
Evropska komisija naglašava da su odabrani projekti sigurni za snabdevanje strateškim sirovinama i da ispunjavaju ekološke, društvene i upravljačke kriterijume, kao i tehničku izvodljivost. Svi projekti imaju prekogranične koristi za EU, što dodatno naglašava njihovu važnost.
Izvršni potpredsednik Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju, Stefan Sežurne, izjavio je da su sirovine ključne za dekarbonizaciju kontinenta i da je trenutna zavisnost Evrope od trećih zemalja u vezi sa kritičnim sirovinama neodrživa. On je istakao da će identifikacija 47 novih strateških projekata pomoći EU da osigura sopstveno domaće snabdevanje tim sirovinama, što predstavlja prekretnicu za evropski suverenitet kao industrijske sile.
Ukupna vrednost svih 47 projekata procenjuje se na 22,5 milijardi evra, a njihovu realizaciju će koordinisati Evropska komisija, države članice i finansijske institucije EU. U fokusu će biti olakšan pristup finansijama i povezivanje dobavljača sa ključnim kupcima ovih proizvoda. Takođe, Evropska komisija planira da pojednostavi procese dobijanja dozvola, uz očuvanje ekoloških i društvenih standarda na najvišem nivou.
Trenutno, proces dobijanja dozvola može trajati od 5 do 10 godina, ali je planirano da se vreme potrebno za dobijanje dozvola za projekte ekstrakcije skrati na 27 meseci, dok za projekte prerade i reciklaže ne bi trebalo da traje duže od 15 meseci.
Sežurne je najavio i drugi poziv za nove kandidature, što će omogućiti projektima koji nisu odabrani u ovoj rundi da se ponovo prijave. Od 170 prijavljenih kandidatura, 49 je stiglo iz zemalja izvan EU. On je naglasio da je jedan od ciljeva smanjenje zavisnosti Evrope od određenih sirovina ispod 65% kako to zahteva evropska regulativa.
Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) stupio je na snagu 23. maja 2024. godine, a Evropska komisija je pozvala projekte da se prijave za status strateških do 22. avgusta 2024. godine. Očekuje se da će se nova runda prijava za strateške projekte otvoriti krajem leta 2025. godine. Ova inicijativa predstavlja značajan korak ka jačanju evropskih kapaciteta za snabdevanje kritičnim sirovinama i smanjenju zavisnosti od uvoza.
