Brisel – Ekonomsko raspoloženje u evrozoni zabeležilo je pogoršanje tokom marta, dosegnuvši najniži nivo u poslednja tri meseca, kako pokazuje novo istraživanje Evropske komisije. Prema izveštaju, vrednost indikatora ekonomskog raspoloženja evrozone (ESI) opala je sa 96,3 poena u februaru na 95,2 poena u martu. Ovaj trend ukazuje na rastući pesimizam među potrošačima i u ključnim sektorima.
U sektoru usluga, maloprodaji i među potrošačima primetno je porasla zabrinutost, dok je raspoloženje u industriji i građevinarstvu ostalo na niskom nivou, bez značajnijih promena. Ovi rezultati ukazuju na to da se ekonomska klima u evrozoni pogoršava, što može imati posledice na oporavak privrede nakon pandemije COVID-19.
Analizirajući najveće privrede u evrozoni, dolazi se do zanimljivih zaključaka. U Francuskoj je vrednost ESI pala za 2,1 poen, dok je u Italiji zabeležen pad od dva poena. Nasuprot tome, Nemačka je zabeležila blagi rast od 0,3 poena, dok je Španija pokazala solidan rast od 1,1 poen. Ovi podaci ukazuju na različite ekonomske trendove unutar evrozone, sa nekim zemljama koje pokazuju otpornost dok druge suočavaju sa izazovima.
Pored toga, vrednost indeksa ekonomskog raspoloženja u Evropskoj uniji je takođe opala, sa smanjenjem od 0,9 poena na 96 poena u martu. Ovaj rezultat je ispod dugoročnog proseka koji iznosi 100 poena, što ukazuje na to da je ekonomsko okruženje u EU i dalje nestabilno.
U svetlu ovih podataka, analitičari ukazuju na potrebu za hitnim merama kako bi se stabilizovalo ekonomsko raspoloženje i ojačala privreda. Veruje se da bi politike koje podstiču potrošnju i investiranje mogle pomoći u poboljšanju situacije. Takođe, postoji potreba za dodatnom podrškom malim i srednjim preduzećima, koja su često najviše pogođena ekonomskim previranjima.
Ove vesti dolaze u trenutku kada se evropski ekonomisti nadaju oporavku nakon teških godina izazvanih pandemijom. Međutim, sa ovim novim podacima, izgleda da će oporavak biti sporiji nego što se očekivalo. U svetlu globalnih ekonomskih izazova, uključujući inflaciju i geopolitičke tenzije, dodatne mere su neophodne kako bi se osigurao stabilan rast.
Ukratko, ekonomsko raspoloženje u evrozoni se pogoršava, sa padom indikatora koji ukazuje na rastući pesimizam među potrošačima i u ključnim sektorima. Dok neki od najvećih ekonomija beleže blage pomake, ukupan trend ukazuje na potrebu za hitnim akcijama kako bi se stabilizovalo tržište i ojačala ekonomija. Evropska komisija i vlade država članica suočavaju se s izazovima kako bi obezbedile održiv rast i povratak poverenja potrošača.
