Bivši nadbiskup Karlo Marija Vigano, koga je papa Franjo ekskomunicirao iz Crkve, izazvao je brojne reakcije svojim šokantnim izjavama o preminulom poglavaru rimokatoličke crkve. U objavi na društvenoj mreži X, Vigano je izneo teške optužbe, ističući da će papa Franjo morati da odgovara za svoja dela, pre svega zbog „uzurpacije prestola Svetog Petra“ i uništavanja katoličke crkve, što je, prema njegovim rečima, dovelo do gubitka mnogih duša.
Vigano, poznat kao žestoki kritičar pape, nije stao na tome. Nazvao je Franju tiraninom bez kontrole, upućujući oštre kritike čak i nakon smrti poglavara. Njegove reči su izazvale veliku pažnju i kontroverzu, posebno u svetlu njegove prethodne uloge kao papinog izaslanika u Vašingtonu od 2011. do 2016. godine.
U objavi je podsetio na navodne reči pape Franje iz 2018. godine, kada je papa, prema Viganu, otkrio svoje viđenje zagrobnog života, izjavivši da „duše grešnika ne dobijaju kaznu“ i da oni koji se pokaju dobijaju oproštaj, dok oni koji se ne pokaju jednostavno nestaju. Vigano je ovo proglasio „jeretičkim buncanjem“ koje je u direktnoj suprotnosti sa katoličkom verom, naglašavajući da će papa biti priveden pravdi zbog svojih učenja.
Vigano je proglašen krivim za šizmu i ekskomuniciran 2024. godine, a njegovo delovanje izazvalo je brojne polemike unutar katoličke zajednice. On je, takođe, postao poznat po optužbama da je papa Franjo znao za seksualne skandale unutar Crkve, posebno se osvrćući na američkog kardinala Teodora Mekerika, bivšeg nadbiskupa Vašingtona, koji je navodno godinama zlostavljao sveštenike, a papa nije preduzeo nikakve mere.
Ove optužbe su izazvale osude i odbacivanja iz Vatikana, koji je demantovao bilo kakve navode o zataškavanju slučaja. Vigano je nastavio da kritikuje papu, pozivajući ga da podnese ostavku i nazivajući ga „lažnim prorokom“. Ovakva retorika nastavlja da polarizuje katoličku zajednicu i dodatno komplikuje već napetu situaciju unutar Crkve.
Vigano je, kao jedan od lidera ultra konzervativnih struja unutar katoličke crkve, postao simbol otpora prema liberalnijim pristupima koje je uveo papa Franjo. Njegove izjave često su privlačile pažnju medija i izazivale burne reakcije među vernicima, ali i unutar crkvenih struktura. Kritičari ga vide kao opasnog ekstremistu, dok njegovi sledbenici smatraju da se bori za očuvanje tradicionalnih vrednosti katoličanstva.
Ova situacija dodatno ukazuje na šire probleme unutar Rimokatoličke crkve, uključujući sukobe između liberalnih i konzervativnih struja. Mnogi vernici se osećaju izgubljeno u ovom sukobu, dok se Crkva suočava sa sve manjim poverenjem u svetlu brojnih skandala i kontroverzi.
U svetlu Viganoovih izjava, postavlja se pitanje budućnosti katoličke crkve i njenog vođstva. Kako će se razvijati situacija i kakve posledice će imati na vernike i samu instituciju, ostaje da se vidi. Ove tenzije će verovatno nastaviti da oblikuju diskusiju unutar katoličke zajednice, dok se Crkva bori sa svojim izazovima u savremenom svetu.
