Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula i glavni rival turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, uhapšen je i trenutno se nalazi u pritvoru do suđenja zbog optužbi za korupciju. Ove optužbe su izazvale veliku pažnju i proteste u Turskoj, a mnogi veruju da je njegovo hapšenje politički motivisano. Imamoglu, koji dolazi iz Republikanske narodne partije (CHP), popularna je opoziciona figura i njegovo hapšenje se tumači kao pokušaj vlasti da ga uklone iz predsedničke trke 2028. godine.
U noći hapšenja, demonstranti su se sukobili s policijom u Istanbulu dok je Imamoglu bio suočen s daljim ispitivanjem. On je negirao sve optužbe protiv sebe, tvrdeći da nije učinio ništa loše. Ova situacija je izazvala masovne proteste, a hiljade ljudi su izlazile na ulice u različitim gradovima širom Turske. Demonstranti su se okupili ispred zgrade Opštine Istanbul i glavne zgrade suda, gde su policijske snage koristile suzavac kako bi rasterale masu koja je uzvraćala petardama i drugim predmetima.
Imamoglu je, prema izveštajima, na sudu odgovorio na više od 70 pitanja tokom policijskog ispitivanja, negirajući sve optužbe. Njegova stranka, CHP, osudila je hapšenje kao politički motivisano i pozvala pristalice na mirne proteste. Turska vlada, s druge strane, negira bilo kakvu povezanost s hapšenjem, tvrdeći da je pravosuđe nezavisno.
Imamoglu, koji ima 54 godine, prema nekim istraživanjima javnog mnjenja uživa više podrške od Erdogana i trebao je biti imenovan za zvaničnog kandidata CHP-a na narednim predsedničkim izborima. Erdogan, koji je na vlasti više od 22 godine, optužio je CHP da pokušava da „isprovocira naciju“ i izjavio da neće tolerisati vandalizam.
Protesti su se proširili i na druge gradove poput Izmira i Ankare, gde su demonstranti i policija došli u sukob treću noć zaredom. Policija je koristila vodene topove kako bi rasterala masu. Ove napetosti na ulicama Turske dodatno su pogoršane trenutnom političkom situacijom i neizvesnošću koja okružuje budućnost opozicije.
Imamogluovo hapšenje dolazi u trenutku kada je Turska suočena s brojnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu, visoku inflaciju i rastuće nezadovoljstvo građana prema vladajućoj stranci. Mnogi analitičari smatraju da bi ovo hapšenje moglo dodatno mobilizovati opoziciju i ojačati pokret protiv Erdogana, koji se suočava s sve većim pritiscima da odgovori na zahteve građana za promenama.
U međuvremenu, međunarodna zajednica je takođe izrazila zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Turskoj i načina na koji vlasti tretiraju opoziciju. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da ovakvi potezi mogu imati dugoročne posledice po demokratiju u zemlji. Turska vlada, s druge strane, tvrdi da su svi postupci u skladu sa zakonom i da je pravosudni sistem nezavistan.
Ova situacija u Turskoj pokazuje kako politički pritisci i optužbe za korupciju mogu uticati na stabilnost zemlje, a posebno na opoziciju koja se bori protiv dugogodišnje vladavine Erdogana. Kako se približavaju naredni izbori, pitanje demokratije i ljudskih prava postaje sve važnije, a sudbina Imamoglua može postati simbol borbe za slobodu i pravdu u Turskoj. U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju kakvu budućnost Turska može očekivati i kako će se situacija razvijati u narednim mesecima.
