Vašington — U srijedu je počela primjena američkih carina od 25 odsto na sav uvezeni čelik i aluminijum, čime su ukinuta prethodna izuzeća koja su se odnosila na niz saveznika SAD. Ove carine se odnose na uvoz iz Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Japana, Meksika, Južne Koreje i Evropske unije.
Predsjednik Donald Tramp je najavio ove tarife, naglasivši da su izmjene neophodne kako bi se riješio značajno veći deo uvezenih proizvoda od čelika iz navedenih zemalja, što, prema njegovim rečima, predstavlja prijetnju američkoj nacionalnoj bezbjednosti. Ove mere su izazvale brzo reagovanje u zemljama pogođenim carinama, a Kanada, koja izdvaja najviše čelika i aluminijuma za SAD, već je objavila recipročne carine na američke proizvode u vrednosti od više od 20 milijardi dolara.
Budući kanadski premijer Mark Karni je izjavio da je spreman da direktno pregovara sa Trampom o trgovinskom sporazumu kako bi se izbegli dodatni ekonomski sporovi. On je naglasio da njegova vlada neće posustati u zaštiti interesa Kanade, a Trampov potez doživljava kao izazov.
Evropska unija je takođe brzo reagovala, najavivši planove da od aprila uvede tarife na američke proizvode u vrednosti od 28 milijardi dolara. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla da je EU otvorena za pregovore i da je u interesu svih da se izbegne dodatno opterećenje ekonomija tarifama, posebno u trenutku kada su globalne geopolitičke i ekonomske okolnosti nestabilne.
Australijski premijer Entoni Albaneze je ocenio američki potez kao „potpuno neopravdan“, međutim, njegova zemlja nije planirala uzvratne carine. On je istakao da tarifne mere i eskalacija trgovinskih tenzija donose ekonomske štete i usporavaju rast, što na kraju pogađa potrošače.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je najavilo da će preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitilo svoja prava i interese, dok su japanski zvaničnici izrazili zabrinutost da će američke tarife značajno uticati na odnose između Japana i SAD-a.
Predsjednica Meksika Kladuija Šejnbaum je rekla da će njena vlada sačekati moguće rešenje narednih nedelja, umesto odmah odgovarati na američke tarife. „Čekaćemo do 2. aprila i onda ćemo videti da li da primenimo naše recipročne tarife“, izjavila je Šejnbaum.
Kanada je pošteđena od još većih tarifa nakon što je Tramp odustao od pretnje da uvede carine od 50 odsto na čelik i aluminijum iz te zemlje. Ove mjere su dovele do ekonomske tenzije između SAD-a i Kanade, koja je dugo bila blizak saveznik. Tramp je ranije najavio uvođenje carina kao način pritiska na Kanadu da dodatno suzbije ilegalnu imigraciju i trgovinu drogom.
U međuvremenu, zvaničnici u kanadskoj pokrajini Ontario su reagovali na Trampov potez povećanjem cena struje za potrošače u tri američke države, što je izazvalo dodatne pretnje od strane američkog predsjednika o povećanju carina. Međutim, nakon razgovora između američkih i kanadskih zvaničnika, dogovoreno je da se izbegnu dodatne tenzije.
Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo je prethodno uzvratio carinama na američke proizvode, a budući premijer Karni je naglasio da će odgovor kanadske vlade biti usmeren na maksimizaciju negativnih efekata po SAD, dok će se Kanadi nastojati naneti minimalna šteta. „Moja vlada će zadržati tarife dok Amerikanci ne pokažu da nas poštuju i kredibilno se obavežu na slobodnu i fer trgovinu“, poručio je Karni.
Trampov rat tarifama sa Kanadom i Meksikom, na čiji su uvoz takođe uvedene carine od 25 odsto, potresao je Vol Strit, gde berzanski indeksi beleže padove, što je dovelo do brisanja dobitaka ostvarenih nakon Trampove pobede na izborima u novembru. Ekonomisti upozoravaju da bi ovakva trgovinska politika mogla dovesti do daljih ekonomskih problema, kako u SAD-u, tako i u zemljama koje su pogođene novim tarifama.
