Evropska unija je odlučila da uvede carine na američku robu u vrednosti od oko 21 milijardu evra kao odgovor na nedavne mere koje je uveo američki predsednik Donald Tramp. On je, naime, prošlog meseca implementirao carine od 25 odsto na izvoz čelika i aluminijuma iz EU. Ova odluka EU, koju je danas izvestio Bloomberg, predstavlja novu etapu u trgovinskom ratu između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Većina od 27 članica EU glasala je za uvođenje ovih kaznenih mera, koje će stupiti na snagu u različitim vremenskim okvirima. Neki od ovih carina počinju da važe sredinom aprila, dok će većina proizvoda biti opterećena carinom od 25 odsto. Međutim, nekoliko kategorija robe, verovatno manje značajnih za trgovinu, suočiće se sa carinama od 10 odsto.
Jedan od ključnih aspekata ovih carina je to što će biti usmerene na politički osetljive američke države. Na spisku proizvoda koji će biti pogođeni našli su se soja iz Luizijane, gde živi predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, kao i dijamanti, razni poljoprivredni proizvodi, živina i motocikli. Ova strategija cilja na to da poveća pritisak na američke vlasti, posebno u državama koje su ključne za Trampovu bazu podrške.
Evropska komisija je takođe naglasila da ove kontramere mogu biti suspendovane ukoliko se Sjedinjene Američke Države slože da postignu fer i izbalansiran ishod pregovora. Ova izjava ukazuje na to da EU ostavlja prostor za diplomatiju i potencijalno rešavanje sukoba bez daljih eskalacija.
Trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije već su pod velikim pritiskom. Pored carina na čelik i aluminijum, SAD su takođe uvele univerzalnu carinu od 20 odsto na skoro sav evropski izvoz, kao i posebne carine od 25 odsto na automobile i određene auto-delove. Ove mere su izazvale zabrinutost među evropskim proizvođačima, koji se bore da zadrže konkurentnost na američkom tržištu.
Tramp je najavio da će uvođenje dodatnih carina obuhvatiti drvnu građu, poluprovodničke čipove i farmaceutske proizvode. Ove najave dodatno komplikuju situaciju i mogu dovesti do još većih tenzija između EU i SAD. Američki predsednik je poznat po svom pristupu „Amerika na prvom mestu“, što često podrazumeva zaštitne mere koje negativno utiču na međunarodni trgovinski sistem.
Neke od carina koje je EU odobrila stupiće na snagu 15. aprila, dok će druga lista biti uvedena sredinom maja. Treća faza carina biće primenjena 1. decembra. Ove mere su deo šire strategije EU da se zaštiti sopstvena industrija i tržište, dok se istovremeno pokušava održati ravnoteža u trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U svetlu ovih događaja, analitičari predviđaju da bi trgovinski rat mogao trajati duže vreme, a da bi posledice mogle biti dalekosežne za obe strane. Povećanje carina ne samo da utiče na robne tokove, već može imati i značajan uticaj na ekonomije država članica EU, kao i na američku ekonomiju, posebno u sektorima koji zavise od izvoza.
Ova situacija naglašava važnost pronalaženja rešenja kroz dijalog i saradnju, kako bi se izbegli dalji konflikti koji bi mogli destabilizovati globalne trgovinske tokove. U ovom trenutku, budućnost trgovinskih odnosa između EU i SAD ostaje neizvesna, a svi učesnici čekaju na dalji razvoj situacije.
