Evropski parlament je usvojio godišnji izveštaj o sprovođenju Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, koji ukazuje na odlučnost EU da se suoči sa ključnim geopolitičkim izazovima. Šef spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister, istakao je da je izveštaj fokusiran na rusku agresiju na Ukrajinu, sukobe na Bliskom istoku i rastuću konkurenciju velikih sila.
Izveštaj takođe pozdravlja otvaranje pregovora o pristupanju sa Ukrajinom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom, naglašavajući potrebu da se zemlje kandidati usklade sa spoljnom politikom EU. Mekalister je istakao da proširenje Evropske unije predstavlja dugoročno ulaganje u mir, demokratiju i stabilnost širom kontinenta, ali da to zahteva posvećenost kako od strane EU, tako i od zemalja kandidata. U vezi sa Zapadnim Balkanom, izveštaj naglašava važnost dijaloga, reformi i usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije.
U rezoluciji se posebno ističe potreba za usklađivanjem Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije, kako bi zemlja napredovala u procesu evrointegracija. Takođe se poziva na sprovođenje reformi koje su povezane sa članstvom u EU. Srbija je pozvana da osigura konstruktivan dijalog unutar celog političkog spektra, ističući da pravilno funkcionisanje demokratskih institucija predstavlja srž procesa pristupanja.
Dijalog između Beograda i Prištine takođe je bio predmet pažnje, s izrazom žaljenja zbog nedostatka napretka u normalizaciji odnosa. Evropski parlament je pozvao na veće napore i posvećenost dijalogu uz posredovanje EU. Visoka predstavnica EU je pozvana da iskoristi novi mandat Komisije kako bi prevazišla trenutni zastoj i dala novi podsticaj dijalogu, predlažući inovativan pristup u posredovanju između dve strane.
Na zasedanju je usvojena i rezolucija o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, sa 399 glasova za, 198 protiv i 71 uzdržanim. U ovoj rezoluciji izražena je duboka zabrinutost zbog očigledne promene u stavu SAD prema ratu u Ukrajini. Evropski parlament je osudio sve pokušaje pritiska na ukrajinsko rukovodstvo da se predaju ruskom agresoru s ciljem postizanja mirovnog sporazuma.
Takođe, ističe se da svaki mogući mirovni sporazum mora poštovati nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, a da bi bio održiv, mora biti praćen čvrstim i kredibilnim bezbednosnim garancijama, kako bi se odvratila buduća ruska agresija.
Izveštaj Evropskog parlamenta služi kao vodič za prioritete nove Komisije i visoke predstavnice EU, a naglašava ključne aspekte u vezi sa spoljnom politikom i bezbednosnim izazovima na globalnoj sceni. U kontekstu sve većih tenzija i sukoba, jasno je da EU nastoji da učvrsti svoje pozicije i zaštiti svoje interese, dok pruža podršku svojim partnerima u regionu.
U svetlu ovih događaja, jasna je potreba za koherentnom i odlučnom spoljnom politikom EU, koja će uključivati sve relevantne aktere i omogućiti dalji napredak u procesu pristupanja zemalja kandidata. U tom smislu, Evropski parlament se poziva na blisku saradnju sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog, kako bi se osigurao konstruktivan i plodonosan dijalog između Beograda i Prištine, koji će doprineti stabilnosti i miru u regionu.
