Evropska komisija je danas predstavila novu Strategiju pripravnosti Unije, čiji je cilj sprečavanje i reagovanje na nove krize i pretnje. Ova strategija poziva na povećanje skladištenja ključne opreme i materijala, kao i na podsticanje građana EU da održavaju osnovne zalihe za najmanje 72 sata u slučaju hitnih situacija.
U saopštenju Komisije ističe se da je ova strategija podrška državama članicama EU, kao i unapređenje sposobnosti Evrope da odgovori na sve složenije krize i izazove koji su u sve većem fokusu. „Od geopolitičkih tenzija i sukoba, hibridnih i sajber-pretnji, do klimatskih promena i prirodnih katastrofa, EU mora biti spremna da zaštiti svoje građane i ključne društvene funkcije koje su od vitalnog značaja za demokratiju i svakodnevni život“, navodi se u saopštenju.
Strategija se sastoji od 30 ključnih akcija i detaljnog akcionog plana koji je usmeren na unapređenje ciljeva Unije u oblasti pripravnosti. Jedan od glavnih ciljeva je promovisanje spremnosti građana, koji se ohrabruju da preduzmu praktične mere, uključujući održavanje osnovnih zaliha hrane, vode i lekova za najmanje 72 sata.
Takođe, Komisija predlaže integraciju lekcija o pripravnosti u školske programe, kao i uvođenje Dana pripravnosti EU, kako bi se podigla svest o važnosti lične i zajedničke pripremljenosti.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Evropa spremna da podrži države članice i partnere u susedstvu kako bi se spasili životi i sredstva za život. „Nove realnosti zahtevaju novi nivo pripremljenosti u Evropi. Našim građanima, našim državama i našim preduzećima su potrebni pravi alati za delovanje, kako bi sprečili krize i brzo reagovali kada dođe do katastrofe“, naglasila je Fon der Lajen.
Ona je ukazala na važnost informisanja porodica u poplavnim zonama o tome šta treba da rade kada se nivo vode poveća, kao i na značaj sistema ranog upozorenja u slučajevima šumskih požara, koji mogu značajno smanjiti vreme reakcije i spasiti živote.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, izjavila je da je očigledno da Evropa mora postati snažnija na svim frontovima i u svim nivoima društva. „Uvek je bolje sprečiti krize nego se baviti njihovim posledicama“, dodala je.
Ova strategija je predstavljena nakon izveštaja bivšeg finskog predsednika Sauli Ninistóa, koji je ukazao na hitnu potrebu jačanja civilne i vojne pripravnosti Unije. Njegov izveštaj naglašava važnost integrisanog pristupa koji obuhvata sve opasnosti, sve nivoe vlasti i celokupno društvo.
Povećanje svesti o potrebama za pripravnošću i otporom u kriznim situacijama postaje sve važnije u svetlu globalnih pretnji, koje se kreću od klimatskih promena do geopolitičkih tenzija. EU se suočava sa izazovima koji zahtevaju kolektivno delovanje i spretnost kako bi se zaštitili interesi njenih građana.
U svetlu ove nove strategije, očekuje se da će države članice EU aktivno raditi na implementaciji predloženih mera, čime bi se dodatno osnažio kapacitet Unije da odgovori na buduće krize. Pripremljenost nije samo zadatak vlada, već i odgovornost svakog pojedinca, a ovaj plan ima za cilj da podstakne sve da preuzmu aktivnu ulogu u očuvanju sigurnosti i otpornosti svojih zajednica.
Na ovaj način, Evropska unija igra ključnu ulogu u jačanju stabilnosti i bezbednosti, ne samo unutar svojih granica, već i u širem globalnom kontekstu, suočavajući se sa izazovima koji nadilaze tradicionalne pristupe sigurnosti.
