Zemlje članice Evropske unije suočavaju se sa važnim odlukama kada je reč o američkim tarifama na čelik i aluminijum. U sredu, 9. aprila, planira se glasanje o kontramerama, prema rečima visoko pozicioniranog zvaničnika EU. Ovaj predlog Komisije mogao bi biti usvojen ukoliko se ne usprotivi kvalifikovana većina od 15 zemalja članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice po trgovinske odnose između SAD i EU.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, jasno je stavila do znanja da EU već priprema odgovore na nove američke carine. U svojoj izjavi, ona je oštro kritikovala odluke američke administracije i naglasila da je Evropa u završnoj fazi prvog paketa mera kao odgovor na carine na čelik. Takođe je dodala da će EU pripremiti dodatne mere ukoliko pregovori sa SAD ne budu dali očekivane rezultate.
Američki predsednik Donald Tramp je, s druge strane, uveo recipročne carine koje se odnose na više od 180 zemalja i teritorija širom sveta. U okviru ovih mera, uvedena je tarifa od 20 odsto na robu koja se uvozi iz EU, što dodatno pogoršava trgovinske odnose između dve strane. Trampova administracija je, uz to, 2. aprila proglasila i „Dan oslobođenja“, kada su uvedene carine od 25 odsto na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. Ove mere dolaze nakon carina od 25 odsto koje su već bile uvedene na čelik i aluminijum, što dodatno komplikuje situaciju.
Ove tarife i kontramere imaju potencijal da značajno utiču na ekonomije zemalja članica EU, kao i na globalne trgovinske tokove. Očekuje se da će se ova tema intenzivno raspravljati na predstojećem sastanku, a mnoge zemlje su zabrinute zbog mogućih posledica po svoje industrije. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakva trgovinska napetost mogla dovesti do šireg trgovinskog rata, što bi dodatno otežalo situaciju na globalnom tržištu.
EU se već suočava sa brojnim izazovima, uključujući i ekonomske posledice pandemije COVID-19, a uvođenje dodatnih carina može dodatno pogoršati stanje. Mnoge zemlje unutar EU su zabrinute da bi nove tarife mogle smanjiti konkurentnost njihovih proizvoda na američkom tržištu, što bi moglo dovesti do gubitka radnih mesta i smanjenja proizvodnje.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su zemlje članice EU već pokazale jedinstvo u ranijim slučajevima trgovinskih sporova sa SAD, i očekuje se da će takođe i sada nastaviti da rade zajedno kako bi zaštitile svoje interese. Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo će ovo jedinstvo trajati ukoliko se situacija nastavi pogoršavati.
Osim ekonomskih posledica, ovaj trgovinski sukob može imati i političke reperkusije. Mnoge zemlje članice EU, koje se već suočavaju sa unutrašnjim izazovima, mogu biti pod pritiskom da zauzmu čvršći stav prema SAD, što može dodatno zakomplikovati odnose između dve strane.
S obzirom na sve navedeno, predstojeće glasanje o kontramerama predstavlja ključnu tačku u odnosima između EU i SAD. Rezultati ovog glasanja će imati dalekosežne posledice ne samo za ekonomije zemalja članica, već i za globalni trgovinski sistem. Kako se situacija razvija, pažnja svih zainteresovanih strana biće usmerena na odluke koje će biti donete u sredu, 9. aprila.
