Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u Briselu kako bi razgovarali o ključnim pitanjima evropske odbrane i konkurentnosti. Tokom sastanka, usvojeni su zaključci o Ukrajini, ali bez prisustva Mađarske, što je podiglo određene tenzije. U okviru ovog sastanka, lideri su takođe razgovarali o situaciji na Zapadnom Balkanu, s planom da se tim pitanjem detaljnije pozabave u aprilu.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je važno jačati Evropski stub NATO-a i preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost i bezbednost Ukrajine. „Moramo imati veću autonomiju sa sopstvenim sposobnostima i načinima na koje se opremamo“, naglasio je Makron, dodajući da to ne znači slabljenje NATO-a, već napredak u odbrambenim sposobnostima EU.
Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je potrebu za ozbiljnom raspravom o situaciji u regionu, naročito u vezi sa zbivanjima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. On je naglasio da je važno da se na sledećem sastanku Evropskog saveta razgovara o ovim pitanjima kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.
Na sastanku se diskutovalo i o Beloj knjizi o evropskoj odbrani, kao i o novom odbrambenom paketu koji je Evropska komisija predstavila. Ovaj dokument ima za cilj da odgovori na hitne potrebe podrške Ukrajini i ojača bezbednost i odbranu unutar EU. Komesar za odbranu EU, Andrijus Kubilijus, citirao je Ursulu fon der Lajen, rekavši da „ako želi da izbegne rat, Evropa mora da se pripremi za rat“. Plan se sastoji od tri glavna pravca: podrška odbrambenoj industriji, jačanje jedinstvenog tržišta odbrane i priprema za najgore scenarije.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, naglasila je da je sada ključni trenutak za delovanje u oblasti odbrane. Prepoznala je da Evropska unija nije davala prioritet odbrani u prethodnim decenijama, ali je istakla da je potrebno raditi zajedno na jačanju kolektivne odbrane, uključujući i podršku Ukrajini, koja mora biti naoružana kako bi se sprečili budući napadi.
Države članice EU planiraju da u okviru ovog novog plana za naoružavanje Evrope do 2030. godine ulože 800 milijardi evra. Sredstva će se obezbediti kroz promene prioriteta u nacionalnim budžetima, kao i putem posebnih fondova i zaduživanja. Kubilijus je ukazao na potrebu da građani EU ne zavise od američkih resursa za svoju odbranu, posebno u kontekstu pretnji iz Rusije.
Među liderima prisutnima na sastanku, bilo je pozitivnih reakcija na Belu knjigu, iako su mnogi priznali da će im biti potrebno više vremena za analizu i razumevanje svih implikacija. Grčki premijer Kirjakos Micotakis naglasio je važnost povećanja izdvajanja za odbranu u skladu sa stroggim fiskalnim pravilima EU. Nemački kancelar Olaf Šolc, u ostavci, istakao je da je potrebno da države članice ulože najmanje 2% BDP-a u odbranu, naglašavajući da većina članica već ispunjava taj cilj.
Rat u Ukrajini, koji je ušao u četvrtu godinu, i dalje ostaje ključna tema za evropske lidere. Evropski komesar za odbranu upozorio je da bi do 2030. godine Rusija mogla da napadne neku od članica NATO-a, što dodatno naglašava potrebu za većom pripremljenošću i kolektivnom odbranom unutar Evropske unije. Bela knjiga o evropskoj odbrani predstavlja prvi korak ka jačanju evropskih odbrambenih sposobnosti, iako dolazi u trenutku kada su nam potrebni brzi i efikasni odgovori na preteće bezbednosne izazove.
