Brisel – Evropska unija (EU) planira značajno povećanje uvoza gasa iz zemalja kao što su Sjedinjene Američke Države, kako bi zamenila isporuke iz Rusije. Ova odluka dolazi kao odgovor na trenutnu geopolitičku situaciju i rat u Ukrajini, koji su izazvali potrebu za smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva i brzom tranzicijom ka obnovljivim izvorima energije. Evropski komesar za energiju, Dan Jorgensen, naglasio je da je cilj EU da do 2027. godine potpuno prekine sa korišćenjem ruskih fosilnih goriva.
Jorgensen je istakao da je važno smanjiti sredstva koja se šalju u „Putinovu ratnu kasu“ korišćenjem novca poreskih obveznika za kupovinu ruskog gasa. Umesto toga, EU treba da fokusira svoje napore na proizvodnju sopstvene energije. „Moramo da obezbedimo da sami proizvodimo našu energiju“, rekao je Jorgensen i dodao da Brisel radi na promenama pravila koja će ubrzati izgradnju kapaciteta za obnovljive izvore energije.
Ove promene su deo šire strategije EU koja ima za cilj da se transformiše energetski sektor i smanji zavisnost od spoljnih izvora energije, posebno u svetlu trenutne krize. Uvođenje novih pravila i podsticaja za obnovljive izvore bi moglo značajno doprineti ovom procesu, čime bi se povećala energetska sigurnost i stabilnost unutar članica EU.
Pored povećanja uvoza gasa iz SAD, EU takođe razmatra mogućnosti diversifikacije svojih izvora energije. U tom smislu, očekuje se da će se više fokusirati na solarne, vetroelektrične i druge oblike obnovljivih izvora koji su ekološki prihvatljiviji i manje zavisni od međunarodnih tržišta. Ovaj pristup ne samo da će doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida, već će i stvoriti nova radna mesta u sektoru obnovljivih izvora.
Osim toga, EU planira da poveća investicije u infrastrukturu koja će omogućiti brže i efikasnije korišćenje obnovljivih izvora. To uključuje izgradnju novih elektroenergetskih mreža, skladištenja energije i drugih tehnoloških rešenja koja će omogućiti bolju integraciju obnovljivih izvora u postojeći energetski sistem.
Kako bi se postigli ovi ciljevi, EU će takođe raditi na jačanju saradnje sa svojim partnerima u oblasti energetike. U tom smislu, očekuje se da će se povećati saradnja sa zemljama koje imaju bogate resurse obnovljivih izvora, kao što su Norveška i neke afričke zemlje, koje su već pokazale spremnost da investiraju u projekte koji se bave obnovljivim izvorima energije.
Jorgensen je ukazao na to da je ovo prilika za EU da postane lider u globalnoj energetskoj tranziciji i da pokaže svetu kako se može preći sa fosilnih goriva na čiste izvore energije. „Ovo je naš trenutak da preuzmemo odgovornost za našu energiju i našu budućnost“, dodao je on.
U svetlu ovih najava, analitičari smatraju da će EU morati da se suoči sa izazovima u procesu tranzicije, uključujući potrebne investicije, infrastrukturu i političku volju među članicama. Međutim, ako se planovi uspešno realizuju, EU bi mogla postati model za druge regione u svetu koji teže energetskoj nezavisnosti i održivosti.
S obzirom na sve veće pritiske zbog klimatskih promena, kao i zbog trenutne energetske krize, jasno je da su ovakve mere neophodne. EU će morati da nastavi sa radom na smanjenju svoje zavisnosti od fosilnih goriva i da ubrza prelazak na obnovljive izvore kako bi osigurala energetsku budućnost koja je i ekološki održiva i ekonomski isplativa.
