Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je Evropsku uniju da započne direktne pregovore sa Rusijom u vezi sa situacijom u Ukrajini. Ova izjava je preneta od strane svetskih medija, koji su se pozvali na Orbanovo pismo upućeno predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti. Orban je izrazio protivljenje aktuelnim naporima zemalja EU da postignu jedinstven stav o Ukrajini, naglašavajući potrebu za pregovorima o prekidu vatre.
U pismu, Orban je ukazao na očigledne strateške razlike među članicama EU kada je reč o pristupu Ukrajini, koje se ne mogu prevazići samo pripremom projekata ili komunikacijom. Ove razlike, kako je rekao, zahtevaju ozbiljniji pristup i otvorenost za dijalog. Londonski dnevnik Financial Times izveštava da je Orbanovo pismo poslato nakon što je Brisel dostavio nacrt zaključaka za predstojeći samit lidera EU.
Tokom sastanka u Briselu, mađarski ambasador u Evropskoj uniji izneo je slične stavove, podržavajući Orbanovu inicijativu. Obojica su se pozvali na nedavno usvojenu rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koja je dobila podršku i SAD i Rusije. Ova rezolucija označava novu fazu u istoriji sukoba u Ukrajini, što, prema Orbanovim rečima, čini nevažnim sve prethodne formulacije Evropskog saveta.
S obzirom na kontekst, Orban je istakao da je neophodno preispitati trenutni pristup EU prema Ukrajini. On je naveo da su evropski političari, nakon prvog telefonskog razgovora između predsednika Rusije i Sjedinjenih Država, počeli da traže svoje mesto za pregovorima o rešavanju ukrajinske krize. Ovaj razgovor, održan 12. februara, otvorio je nove mogućnosti za dijalog, a Orban smatra da bi EU trebala preuzeti aktivniju ulogu u tom procesu.
Orbanov poziv dolazi u trenutku kada su odnosi između Zapada i Rusije na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija. Pored toga, razlike u stavovima članica EU o Ukrajini postaju sve izraženije, s obzirom na to da neke zemlje, poput Mađarske, traže više dijaloga sa Rusijom, dok druge, posebno baltičke i istočnoevropske zemlje, nastavljaju da se protive bilo kakvom približavanju Kremlju.
Mađarska je do sada bila jedna od retkih zemalja unutar EU koja se otvoreno protivi sveobuhvatnim sankcijama protiv Rusije, ističući da bi takve mere mogle negativno uticati na njen ekonomski razvoj. Orban se često poziva na potrebu za pragmatičnim pristupom u spoljnoj politici, naglašavajući kako bi pregovori mogli doneti stabilnost i mir u regionu. Njegov stav iznosi stav da dijalog ne znači nužno i podršku Rusiji, već pre priznanje realnosti na terenu.
Ova situacija dodatno komplikuje i tako već napetu geopolitičku scenu u Evropi. Mnogi analitičari smatraju da bi Orbanov pristup mogao imati značajan uticaj na buduće odluke EU, posebno kada su u pitanju odnosi sa Rusijom i strategija prema Ukrajini. Vreme će pokazati kako će se razvijati situacija i da li će Orbanova inicijativa za pregovorima dobiti podršku drugih članica EU.
U svakom slučaju, poziv mađarskog premijera na direktne pregovore sa Rusijom naglašava složenost i izazove s kojima se suočava Evropska unija, kao i potrebu za jedinstvenim i konstruktivnim pristupom prema krizama koje potresaju region. U svetu gde se sukobi nastavljaju, a dijalog je sve ređi, Orbanov apel može poslužiti kao podsticaj za preispitivanje strategija i politike EU prema ovom važnom pitanju.
