Države članice Evropske unije su danas usvojile pregovaračku poziciju o uvođenju carina na određene poljoprivredne proizvode i đubriva iz Rusije i Belorusije. Ova odluka je doneta tokom sastanka Saveta EU, koji je istakao važnost smanjenja zavisnosti od ruskih i beloruskih proizvoda, kao i podsticanja domaće proizvodnje unutar EU.
Prema saopštenju Saveta, nova uredba će omogućiti uvođenje tarifa na preostale poljoprivredne proizvode iz ovih zemalja, kao i na specifična đubriva na bazi azota. Očekuje se da će carine negativno uticati na prihode od ruskog izvoza, čime će se smanjiti finansijska sredstva koja Rusija koristi za rat u Ukrajini. „Carine imaju za cilj da smanje zavisnost od Rusije i Belorusije, podstaknu domaću proizvodnju i podrže industriju đubriva u EU“, navodi se u saopštenju.
Uvođenjem ovih tarifa, EU želi da diverzifikacija snabdevanja iz drugih zemalja postane moguća, čime će se obezbediti stabilna ponuda đubriva i zadržati pristupačnost za poljoprivrednike unutar Unije. Ministar razvoja i tehnologije Poljske, Krištof Pašik, naglasio je da će se pažljivo pratiti primena ovih tarifa kako bi se zaštitila industrija đubriva i poljoprivrednici, dok će se istovremeno raditi na smanjenju zavisnosti EU od ruskih proizvoda i jačanju globalne bezbednosti hrane.
Povećanje tarifa na đubriva će se odvijati postepeno, u prelaznom periodu od tri godine. Ova strategija uključuje i mere za ublažavanje potencijalnih negativnih uticaja na poljoprivrednike u EU, u slučaju značajnog rasta cena đubriva. Prema podacima, poljoprivredni proizvodi kojima se uvode nove tarife čine oko 15% ukupnog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Rusije u 2023. godini.
Nakon što nove tarife stupe na snagu, sav uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije biće podložan carinskim pravilima EU. U 2023. godini, uvoz đubriva iz Rusije predstavljao je više od 25% ukupnog uvoza Unije, što se procenjuje na oko 3,6 miliona tona u vrednosti od 1,28 milijardi evra.
Nakon što Evropski parlament usvoji svoj stav o ovoj temi, Savet EU i Parlament će morati da se dogovore o zajedničkom tekstu, koji će potom biti formalno usvojen od strane Saveta EU kvalifikovanom većinom. Očekuje se da će ovaj proces dodatno ojačati poziciju EU u borbi protiv zavisnosti od ruske ekonomije i pružiti podršku lokalnim poljoprivrednicima.
Ova odluka dolazi u trenutku kada je Evropa suočena sa izazovima u snabdevanju hranom i energetskim resursima, a u kontekstu ratnih sukoba u Ukrajini. Uvođenje carina predstavlja korak ka jačanju unutrašnjeg tržišta EU i smanjenju vulnerabilnosti prema spoljnom uticaju, posebno u svetlu trenutne geopolitičke situacije.
Savetu EU je stalo do očuvanja stabilnosti i sigurnosti snabdevanja hranom, a nova pravila treba da pomognu u ostvarivanju tih ciljeva. U tom smislu, očekuje se da će nova tarifna politika pozitivno uticati na poljoprivrednu proizvodnju u EU, dok će istovremeno doprineti smanjenju ekonomskih resursa koji se koriste za ratne aktivnosti u Ukrajini.
