Od 20. januara, Donald Tramp ne prestaje da šokira međunarodnu javnost svojim neočekivanim odlukama, koje drastično menjaju američku politiku na unutrašnjem i spoljnom planu. Jedna od najkontroverznijih odluka bila je suspendovanje strane pomoći na tri meseca, što je posebno uzburkalo situaciju na Balkanu. Ova pomoć, koja je uglavnom stizala putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalnog fonda za demokratiju, predstavlja ključni izvor finansiranja za mnoge nevladine organizacije u regionu, uključujući Srbiju. Dok neki ovo smatraju pozitivnim razvojem, drugi ga vide kao pretnju opstanku nevladinog sektora.
U razgovoru za Euronews Region, politikolog Mladen Mrdalj ističe da je Trampova odluka već počela da utiče na regionalne politike. Prema njegovim rečima, zapadne fondacije su počele da uslovljavaju nevladin sektor u Srbiji da se više povezuje sa vladom, uključujući zajedničke projekte i konsultacije. „Ti fondovi signaliziraju da se treba biti blag prema režimu“, naglašava Mrdalj, dodajući da čak i ako dođe do potpunog ukidanja pomoći, to neće drastično promeniti dinamiku u zemlji jer nevladine organizacije nisu bile posebno agresivne prema vlastima.
Jedna od organizacija koja se izdvaja po svom stavu prema vlastima je CRTA, koja je kao korisnik USAID-a bila oštra u kritikama režima. S druge strane, Fond za političku izuzetnost Sonje Liht održava relativno dobar odnos sa vlastima. Mrdalj primećuje da se postepeno javljaju promene i blaga pomeranja ka vlastima, što ukazuje na ambivalentnost u politici.
U kontekstu ovih promena, urednik informativnog programa RT Balkan, Nikola Vrzić, iznosi stav o USAID-u kao „ogromnoj mašineriji za pranje para“. On ističe da je ova agencija bila pod okriljem Stejt Departmenta i da su njeni ciljevi često isprepleteni s obaveštajnim aktivnostima. Vrzić naglašava da se ne sme zaboraviti da je USAID često povezan s operacijama koje služe specijalnim interesima, a ne nužno onima koji su u najboljem interesu lokalnog stanovništva.
Vrzić takođe skreće pažnju na to da su informacije o USAID-u i njegovim aktivnostima otkrivene putem WikiLeaks-a, koji je ukazao na to kako se ekonomska pomoć koristi kao deo specijalnog ratovanja. Prema njegovim rečima, često se radi o mehanizmima koji omogućavaju postavljanje agenata unutar državnih struktura zemalja u kojima USAID deluje. Ova pomoć, prema njegovim rečima, može da služi i kao maska za špijunske operacije koje se odvijaju u pozadini.
On dodaje da su programi pomoći lokalnim policijama širom sveta takođe deo ove špijunske strategije, gde se, s jedne strane, radi na reformi policije, dok se s druge strane postavljaju agenti u državne institucije. „Vidimo da je to od starta jedna špijunska operacija koja je ogrnuta u javnosti prihvatljivijom formom“, zaključuje Vrzić.
Ova situacija na Balkanu i odluke američke administracije izazivaju zabrinutost među analitičarima i aktivistima. Dok neki smatraju da bi ukidanje strane pomoći moglo dovesti do jačanja režima, drugi veruju da bi to moglo otvoriti prostor za jaču domaću inicijativu i otpornost civilnog društva. U svakom slučaju, događaji u regionu će se pratiti sa velikom pažnjom, s obzirom na to da će odluke koje donosi Trampova administracija imati dalekosežne posledice.
