Investiciono zlato i zlato u obliku nakita predstavljaju različite kategorije, koje se razlikuju ne samo po formi, već i po poreskim regulativama i investicionoj vrednosti. U Srbiji i Evropi, investiciono zlato je zakonski definisano i oslobođeno od poreza na dodatu vrednost (PDV) prilikom prodaje. Ono dolazi u obliku poluga i kovanica koje moraju ispunjavati stroge parametre proizvodnje da bi se smatrale investicijom. S druge strane, nakit nije klasifikovan kao investicija i podložan je PDV-u, što dovodi do viših troškova pri kupovini i nižih cena pri prodaji, jer se otkupljuje samo vrednost zlata koje sadrži.
Ova razlika može biti iznenađujuća; na primer, 5 grama investicionog zlata može biti jeftinije od 5 grama čistog zlata u obliku nakita, zbog dodatnih troškova i poreza. Investiciono zlato se smatra pristupačnom investicijom, sa polugama koje variraju od jednog grama do više kilograma. Najmanje poluge od jedan gram koštaju oko 100 evra i predstavljaju dobar način za pojedince sa manjim budžetom da započnu štednju u zlatu.
Popularni proizvod u Srbiji, Austrijski Dukat, ima težinu od 3,49 grama i čistoću zlata 986, a njegova cena se kreće oko 350 evra. Različite veličine poluga omogućavaju ljudima da izaberu opciju koja najbolje odgovara njihovim finansijskim mogućnostima. Kada je reč o raspodeli štednje, preporučuje se ulaganje u veće proizvode od unce (31.1 gram) za dugoročne investicije, dok manji proizvodi (1g-10g) omogućavaju veću likvidnost.
Osobe koje žele da diversifikuju svoja ulaganja trebaju razmotriti kombinaciju zlata, štednih računa, akcija i drugih sredstava. Držanje novca samo u gotovini može smanjiti njegovu kupovnu moć usled inflacije, koja je u poslednjih nekoliko decenija značajno smanjila vrednost različitih valuta.
Minimalna suma za početak štednje u zlatu iznosi oko 100 evra, što omogućava mnogim ljudima da postanu investitori. Razlike između zlatnika i poluga su minorne, a preferencije se često svode na lične ukuse investitora. Zlatnici, kao što su oni proizvedeni od strane državnih kovnica, često imaju nominalnu vrednost, dok poluge obično imaju višu čistoću.
Prilikom ulaganja u zlato, ključno je obratiti pažnju na neophodnu negu proizvoda. Zlato se najčešće prodaje u hermetički zatvorenim pakovanjima koja sadrže sve relevantne informacije o proizvodu. Ukoliko se proizvod izvuče iz pakovanja, gubi svoj investicioni status. Čuvanje zlata u sefu ili na suvom i tamnom mestu je takođe preporučljivo.
Trenutno, cena zlata je naglo porasla, dostigavši oko 2900 dolara po unci, što je značajan skok u odnosu na prethodnu godinu. Razni faktori, uključujući inflaciju i promene u kamatnim stopama, doprineli su ovom porastu. Očekuje se da će zlato nastaviti da raste, s prognozama da će cene dostići i više od 3100 dolara po unci do 2025. godine. Mnoge velike banke i fondovi izražavaju optimizam u vezi sa budućim trendovima na tržištu zlata.
