Toliko nas cene u Evroligi, da bi sad i da nas opljačkaju. Naime, čelnici Evrolige su bez blama „ponudili“ Partizanu i Crvenoj zvezdi trogodišnju licencu, ali po paprenoj ceni. Kako javlja „Sport klub“, pet miliona evra se traži od večitih, odnosno 1,7 miliona evra po sezoni.
Ova vest dolazi u trenutku kada se postavlja pitanje vrednosti i ugleda beogradskih klubova na evropskoj košarkaškoj sceni. U kontekstu sve veće konkurencije u Evropi, čelnici Partizana i Crvene zvezde moraju da razmotre ovu ponudu, ali su svesni da se radi o izuzetno visokom iznosu koji nije lako obezbediti. Predsednik Virtusa, Masimo Zaneti, potvrdio je ovu informaciju i ukazao na dodatne probleme s kojima se suočavaju klubovi iz Beograda.
Naime, uz visoku cenu licencije, beogradski klubovi ne bi imali udela u vlasništvu takmičenja, što znači da ne bi imali mogućnost da profitiraju od TV prava i marketinga. Ova situacija dodatno otežava odluku čelnika Partizana i Crvene zvezde, jer se nalaze u poziciji gde je Evroliga jedina realna opcija za takmičenje na najvišem nivou, ali je odnos koji dobijaju od ove organizacije sraman.
I pored velikih uspeha koje su postigli u domaćim okvirima, kao i u evropskim takmičenjima, čini se da su klubovi iz Beograda na margini kada je reč o pravima i pogodnostima koje uživaju drugi evropski timovi. Ovo je dodatno frustrirajuće za navijače i uprave, jer se postavlja pitanje šta je vrednost njihovih uspeha ako se ne odražava na finansijskom planu.
Treba napomenuti i da ni Partizan ni Crvena zvezda ne bi mogli da ostvare značajan prihod od Evrolige čak i ako osvoje prvenstvo, jer su nagrade u ovom takmičenju mizerne u poređenju sa uloženim resursima. Ova situacija dovodi do sve većeg nezadovoljstva među navijačima i upravama klubova koji se osećaju kao da su u lošem položaju.
U ovom trenutku, čelnici „večitih“ moraju da donesu ključnu odluku. Iako je Evroliga možda jedina opcija koja im ostaje, nepoštovanje koje dobijaju od ovog takmičenja postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti beogradskih klubova na međunarodnoj sceni. Da li će se odlučiti na plaćanje ovakve cene za licencu ili će potražiti alternativne mogućnosti?
Zbog svega navedenog, čini se da bi beogradski klubovi mogli da se suoče sa velikim izazovima u budućnosti. Na jednoj strani, postoji potreba za takmičenjem na visokom nivou i mogućnostima koje pruža Evroliga, dok je s druge strane visoka cena koja ne garantuje nikakve benefite. Ova dilema može dovesti do ozbiljnih preispitivanja i promišljanja o pravcima u kojima bi klubovi mogli da se razvijaju.
U svetu sporta, a posebno u košarci, gde su finansije često ključni faktor, ovakve odluke mogu imati dalekosežne posledice. Kako će se čelnici Partizana i Crvene zvezde postaviti prema ovoj ponudi i kakve će posledice to imati na budućnost ovih klubova, ostaje da se vidi. Bez obzira na krajnji ishod, jasno je da će beogradski klubovi morati da se bore za svoje mesto na evropskoj košarkaškoj sceni, a to će verovatno biti izazov koji će tražiti dodatne resurse, strategiju i, što je najvažnije, jedinstvo među svim akterima.
