Evropa je kontinent koji se izuzetno brzo zagreva, sa prosečnim temperaturama koje su dvostruko više od globalnog proseka, upozorile su dve organizacije za klimatski monitoring. Prema najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije UN i Klimatske agencije Evropske unije „Copernicus“, temperature u Evropi su 2,3 stepena Celzijusa iznad preindustrijskog proseka, dok je globalni rast samo 1,3 stepena.
„Evropa se suočila sa još jednom godinom rasta temperatura i intenziviranja klimatskih ekstrema, uključujući rekordne vreline, požare, toplotne talase, gubitak glečera i nedostatak snežnog pokrivača“, izjavila je Elizabet Hemduš iz „Copernicus“-a. Evropa se sada suočava sa potrebom da ubrza tranziciju ka obnovljivoj energiji kako bi se suočila sa klimatskim promenama.
Prema izveštaju, Evropa je u prošloj godini generisala 43 posto svoje struje iz obnovljivih izvora, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je druga godina zaredom u kojoj je više energije proizvedeno iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva.
Izveštaj dodatno ističe da su visoke temperature imale negativan uticaj na zdravlje ljudi, izazivajući više smrtnih slučajeva širom kontinenta. Ekonomski gubici povezani sa klimom i vremenskim uslovima u 2023. godini procenjuju se na više od 13,4 milijarde evra.
„Na stotine hiljada ljudi pogođeno je ekstremnim klimatskim događajima u 2023. godini, što je dovelo do velikih gubitaka na kontinentalnom nivou. Ekonomski gubici se procenjuju na desetine milijardi evra“, rekao je direktor „Copernicus“-a Karlo Buontempo.
Visoke temperature takođe su dovele do smanjenja glečera širom kontinenta, uključujući Alpe, koje su izgubile oko deset procenata leda u poslednje dve decenije. Iako su prosečne temperature u Evropi bile više nego ikad pre, neki delovi Skandinavije i Islanda zabeležili su temperaturne izuzetke, sa temperaturama čak nižim od proseka.
Izveštaj takođe ukazuje na sve veći problem smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama i potrebu za hitnim akcijama kako bi se ublažile negativne posledice globalnog zagrevanja. Evropa sada mora ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije kako bi smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte i doprinela očuvanju životne sredine.
Organizacije za klimatski monitoring apeluju na evropske države da preduzmu konkretne korake kako bi se borile protiv klimatskih promena i obezbedile održivu budućnost za naredne generacije. Potrebno je hitno delovanje i usvajanje mera koje će smanjiti emisije gasova, zaštititi životnu sredinu i očuvati planetu za buduće generacije.
