U januaru 2025. godine, Evropska unija zabeležila je značajan porast uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG), koji je porastao za 10% u odnosu na isti mesec prošle godine, dostigavši približno 11,5 milijardi kubnih metara. Ove podatke je objavio evropski analitički centar Bruegel, ukazujući na rastući trend potražnje za LNG-om unutar EU.
Jedan od ključnih faktora ovog rasta su isporuke LNG-a iz Sjedinjenih Američkih Država i Trinidada i Tobaga, koje su porasle za više od 150% u poređenju sa decembrom 2024. godine, dostigavši 6,64 milijarde kubnih metara. Ovaj rezultat predstavlja drugi najviši nivo isporuka tokom celog perioda posmatranja, što ukazuje na jačanje energetske saradnje između EU i ovih zemalja.
S druge strane, isporuke ruskog LNG-a u EU su u januaru iznosile više od 2,054 milijarde kubnih metara. Ovo je manji obim uvoza u poređenju sa decembrom 2024. godine, kada su dostigle 2,16 milijardi kubnih metara, kao i u odnosu na januar 2024. godine, kada su iznosile 2,059 milijardi kubnih metara. Ova situacija odražava sve složenije odnose između EU i Rusije, posebno u svetlu geopolitičkih tenzija i povlačenja od zavisnosti od ruskih energenata.
Bruegel je takođe izvestio da je iz Afrike u EU isporučeno oko 1,5 milijardi kubnih metara LNG-a, dok su isporuke sa Bliskog istoka iznosile 937 miliona kubnih metara. Ovi podaci ukazuju na diverzifikaciju izvora snabdevanja EU, što je jedan od ključnih ciljeva Unije u kontekstu energetske sigurnosti.
U svetlu ovih informacija, analitičari smatraju da će potražnja za LNG-om nastaviti da raste, posebno s obzirom na to da EU nastoji da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva i pređe na čistije izvore energije. Očekuje se da će ovaj trend biti podržan i povećanjem kapaciteta LNG terminala unutar EU, kao i razvojem infrastrukture koja će omogućiti bržu i efikasniju distribuciju gasa.
Osim toga, geopolitička situacija u svetu, uključujući sukobe i nestabilnost u regionima bogatim energentima, takođe može uticati na dinamiku uvoza LNG-a u EU. EU se suočava sa potrebom da osigura stabilne i pouzdane izvore energije kako bi zadovoljila rastuće potrebe svojih članica.
U međuvremenu, evropski lideri rade na strategijama koje će omogućiti brži prelaz na održive energetske izvore. Očekuje se da će se u narednim godinama povećati ulaganja u obnovljive izvore energije, što bi moglo smanjiti potrebu za LNG-om, ali u međuvremenu, EU će morati da osigura da ima dovoljno zaliha tečnog prirodnog gasa kako bi zadovoljila trenutne energetske potrebe.
Na kraju, izveštaji poput ovog iz Bruegela naglašavaju važnost transparentnosti i analize tržišta energenata, kako bi se EU mogla adekvatno pripremiti za izazove koji dolaze. Kako se svet suočava sa klimatskim promenama i potrebom za smanjenjem emisija, tako će i energetska politika EU morati da se prilagođava novim okolnostima i potrebama.
Ovaj trend rasta uvoza LNG-a ukazuje na to da EU aktivno traži alternative i diversifikaciju svojih izvora energije, što će imati dugoročne posledice po energetsku politiku i ekonomiju regiona. S obzirom na trenutne globalne izazove, jasno je da će energetska sigurnost ostati prioritet za Evropsku uniju u godinama koje dolaze.
