Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju zabeležile su porast od pet odsto godišnje od početka 2025. godine, dostigavši skoro četiri milijarde kubnih metara, prema izveštaju evropskog analitičkog centra „Bruegel“. Ovaj trend ukazuje na nastavak zavisnosti evropskih zemalja od ruskih energetskih resursa, uprkos naporima da se diversifikuju izvori energije i smanji zavisnost od Moskve.
Prema podacima koje je prenela agencija TASS, Evropska unija je uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a tokom januara i februara 2025. godine, što predstavlja povećanje u odnosu na 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ovaj porast se može posmatrati kao signal da evropske zemlje i dalje traže stabilne i pouzdane izvore gasa usred globalnih energetskih kriza.
Isporuke ruskog LNG-a u februaru 2025. godine iznosile su 1,86 milijardi kubnih metara, što je porast u odnosu na 1,68 milijardi kubnih metara u februaru 2024. godine. Ovi podaci ukazuju na to da ruski LNG zadržava značajnu ulogu u evropskom energetskom miksu, posebno kada se uzmu u obzir izazovi s kojima se suočava evropska energetika, uključujući nepredvidive cene energije i neizvesnost u snabdevanju.
Ukupan evropski uvoz LNG-a takođe je porastao za sedam odsto od početka 2025. godine, dostigavši 22,3 milijarde kubnih metara. Ovaj trend rasta može se povezati s povećanom potražnjom za gasom u Evropi, kao i sa potrebom za smanjenjem emisije ugljen-dioksida, što je dodatno podstaklo prelazak na čistije izvore energije poput LNG-a.
Analitičari ističu da, iako je povećanje uvoza ruskog LNG-a zabrinjavajuće za mnoge evropske zvaničnike, koji žele da smanje zavisnost od ruskih energenata, realnost tržišta često nameće drugačije prioritete. Mnoge evropske zemlje, posebno one u centralnoj i istočnoj Evropi, suočavaju se s izazovima u obezbeđivanju stabilnih i povoljnih izvora gasa, što ih često dovodi do ponovnog razmatranja svojih izvornih politika.
Takođe, postoji značajan pritisak na evropske vlade da pronađu ravnotežu između energetske sigurnosti i klimatskih ciljeva. U kontekstu globalne borbe protiv klimatskih promena, mnoge zemlje se suočavaju s izazovima u prelasku na obnovljive izvore energije, dok istovremeno moraju obezbediti dovoljno energije za svoje stanovništvo i industriju.
Isporuke ruskog LNG-a u Evropu takođe mogu uticati na geopolitiku regiona. Dok se Evropska unija trudi da smanji zavisnost od ruskih energenata, istovremeno se suočava s pritiscima iz drugih delova sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje žele da promovišu svoj LNG kao alternativu ruskom gasu. Ova situacija može dovesti do promena u trgovinskim odnosima i strategijama snabdevanja između različitih zemalja.
Zaključak je da, iako Evropska unija nastoji da se distancira od ruskog gasa, porast isporuka ruskog LNG-a pokazuje složenost problema i izazove s kojima se suočavaju evropske zemlje. U svetlu nedavnih promena u globalnoj energetici, čini se da će ruski LNG i dalje imati značajnu ulogu u evropskom tržištu gasa, barem u bliskoj budućnosti. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i strateško planiranje od strane evropskih lidera kako bi se osiguralo energetsko bezbednost i održivi razvoj u narednim godinama.
