Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je danas da je razbijanje protesta u Gruziji neprihvatljivo i da „Evropa stoji uz gruzijski narod“. Ova izjava dolazi usred tenzija u Tbilisiju, gde su se održavali masovni protesti protiv vlasti.
Kalas je na društvenoj mreži X napisala da je „brutalni udar na mirne demonstrante, novinare i političare večeras u Tbilisiju neprihvatljiv“. Ona je naglasila da Gruzija ne ispunjava očekivanja koja se postavljaju pred kandidate za članstvo u EU i istakla da Evropska unija stoji uz narod Gruzije u njihovoj borbi za slobodu i demokratiju. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u zemlji oseća sve veće nezadovoljstvo zbog političkih odluka vlasti.
Gruzijski opozicioni lider, Nika Melija, uhapšen je ranije danas zajedno sa nekoliko demonstranata dok su hiljade ljudi blokirale autoput u blizini glavnog grada Tbilisija, zahtevajući održavanje novih parlamentarnih izbora. Protesti su se održavali pod budnim okom policije, koja je pre nego što je došlo do hapšenja, upozorila demonstrante da je blokada autoputa krivično delo.
Ove demonstracije su rezultat odluke vladajuće partije „Gruzijski san“ da suspenduje pregovore o pristupanju Gruzije Evropskoj uniji do 2028. godine, što je izazvalo ogorčenje među građanima. Gruzijci se okupljaju svake noći od novembra, izražavajući svoje nezadovoljstvo i tražeći promene.
Protesti su se prvobitno održavali mirno, ali su se situacija pogoršala kada su se sukobi dogodili između policije i demonstranata. Policija je koristila suzavac i druge metode kako bi razbila okupljanje, dok su demonstranti odgovarali skandiranjem i protestnim porukama. Ovi incidenti su dodatno pojačali tenzije u društvu i doveli do osude sa strane međunarodnih zvaničnika.
Pored Melije, više opozicionih lidera je takođe uhapšeno tokom protestnih okupljanja. Opozicija optužuje vlasti za autoritarno ponašanje i kršenje ljudskih prava, dok vlada tvrdi da je potrebno održati red i zakon u zemlji. Ove tenzije između opozicije i vlasti su u fokusu pažnje, a mnogi analitičari upozoravaju da bi situacija mogla eskalirati ukoliko se ne postigne dijalog između strana.
Kalasova je naglasila važnost demokratije i slobode okupljanja, ističući da je pravo na protest osnovno ljudsko pravo koje mora biti poštovano. Ona je pozvala vlasti da preispitaju svoje postupke i da se vrate dijalogu sa građanima i opozicijom. Evropska unija prati situaciju u Gruziji i spremna je da pruži podršku narodu u njihovim naporima da ostvare svoja prava.
Zabrinutost zbog trenutne situacije u Gruziji deli i međunarodna zajednica, koja poziva na smirivanje tenzija i pronalaženje rešenja kroz dijalog. U međuvremenu, građani nastavljaju da se okupljaju svakodnevno, tražeći promene i bolju budućnost za svoju zemlju.
Ovi protesti su samo jedan deo šireg pokreta koji se odvija u istočnoj Evropi, gde se građani bore za demokratiju i ljudska prava, često se sukobljavajući s vlastima koje se, prema njihovim rečima, ponašaju autoritarno. Gruzija, koja ima značajnu ulogu u regionu, nalazi se na raskrsnici između Istoka i Zapada, a njeni građani žele da osiguraju svoju evropsku budućnost.
Kao odgovor na trenutne događaje, mnogi Gruzijci izražavaju nadu da će međunarodna zajednica čuti njihove zahteve i pružiti potrebnu podršku u borbi za demokratiju i slobodu. Protesti u Tbilisiju tako postaju simbol otpora protiv autoritarnih tendencija i težnje za boljim društvom.
