U poslednjim izveštajima, naučnici upozoravaju na potencijalno katastrofalan megazemljotres koji preti Istanbulu, gradu sa 16 miliona stanovnika, koji se nalazi na opasnoj seizmičkoj liniji. Ova upozorenja dolaze u svetlu nedavnih potresa na obali Grčke, posebno na popularnom turističkom ostrvu Santorini, gde su se desili zemljotresi magnitude 5,1. Iako su ovi potresi izazvali paniku među stanovnicima i turistima, pravi strah se javlja zbog mogućnosti da Istanbul doživi znatno jači zemljotres.
Naučnici ističu da se u Istanbulu, koji leži na raskrsnici anadolske i evroazijske geološke ploče, veliki zemljotresi javljaju otprilike svakih 250 godina. Poslednji značajan potres zabeležen je 1766. godine, što znači da su prošli više od dva i po veka od poslednjeg velikog događaja. Marko Bohnhof, seizmolog iz nemačkog Istraživačkog centra za geonauke, naglašava da je verovatnoća megazemljotresa u narednih nekoliko decenija čak 80 procenata.
Seizmolog Naci Goror upozorava da oko 100.000 zgrada u Istanbulu može biti ozbiljno ugroženo tokom velikog zemljotresa, što može rezultirati masovnim gubicima ljudskih života. „Stotine hiljada ljudi će umreti,“ rekao je Goror, naglašavajući da ni vlasti ni građani nisu svesni ozbiljnosti situacije.
Uprkos postojanju strogih građevinskih propisa, mnoge zgrade nisu adekvatno pripremljene za podrhtavanje visoke magnitude. Profesor geologije Sukru Ersoj iz Tehničkog univerziteta Yildiz ističe da je Istanbul daleko od spremnosti za potres, dok su turski zvaničnici priznali da će infrastruktura grada teško izdržati snažan zemljotres.
Geofizičar Ditrih Lange iz Centra za istraživanje okeana opisuje seizmičku situaciju kao „tempiranu bombu“, naglašavajući da se energia akumulira ispod Mramornog mora. Prema procenama, postoji 60 procenata šanse da će do 2030. godine doći do zemljotresa magnitude 7 ili više. Ako bi se desio zemljotres magnitude 8 ili 9, posledice bi bile katastrofalne, sa štetom koja bi mogla dostići milijarde dolara.
Stručnjaci pozivaju na hitnu akciju kako bi se sprečila katastrofa, uključujući jačanje infrastrukture, striktno sprovođenje građevinskih propisa i pripremu stanovništva za eventualne hitne situacije. Vreme za delovanje ističe, a pitanje nije „da li“ će se zemljotres dogoditi, već „kada“.
Ove opasnosti posebno su relevantne za turiste, uključujući i veliki broj srpskih posetilaca koji su u Tursku stigli u 2022. godini, kada je zabeleženo 360.000 srpskih turista, a do početka 2023. godine više od 26.000 njih je već posetilo Tursku. U svetlu ovih upozorenja, važno je da svi, kako lokalni stanovnici tako i turisti, budu svesni rizika i spremni na moguću katastrofu.
