Evropska komisija danas je saopštila da je odložila predlaganje novog klimatskog cilja EU za prvi kvartal ove godine, što podrazumeva i odlaganje dogovora o smanjenju emisija do 2040. godine. Ovaj potez dolazi usred sve većih pritisaka na evropsku zelenu agendu, kako od strane industrije, tako i od nekih vlada koje se protive strožim ekološkim pravilima.
Prethodno je Brisel najavio da će izmeniti klimatski zakon EU tokom ovog tromesečja, čime bi se postavio cilj smanjenja emisija od 90 odsto do 2040. godine. Ovi klimatski ciljevi određuju koliko zemlje moraju da smanje svoje neto emisije u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Međutim, EU je, poput mnogih drugih zemalja, propustila februarski rok za podnošenje klimatskog plana za 2035. godinu UN-u, koji bi trebao da proizađe iz cilja EU do 2040. godine.
Uprkos tome što je EU obećala da neće odustati od obaveza vezanih za klimatske promene, globalna situacija je složena. Predsednik SAD-a Donald Tramp je odbacio zelene ciljeve i povukao svoju zemlju iz Pariskog sporazuma, što je dodatno otežalo međunarodnu saradnju u borbi protiv klimatskih promena. Evropa se suočava sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena; toplotni talasi, poplave i suše poslednjih godina su postali uobičajeni, a naučnici upozoravaju da su ti fenomeni direktno povezani sa globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim faktorom.
Klimatski izazovi se dodatno komplikuju pritisima koje na evropsku zelenu agendu vrše industrijski sektori i pojedine vlade, koje tvrde da stroža ekološka pravila ugrožavaju poslovanje u vreme kada se suočavaju sa visokim cenama energije i opadajućom potražnjom. U skladu s tim, EU je ovog meseca odlučila da olabavi pravila o smanjenju emisija ugljen-dioksida za proizvođače automobila, nakon što su predstavnici industrije izrazili zabrinutost zbog strožih regulativa.
Poljska, koja trenutno predsedava EU, je dugotrajni protivnik plana EU o nultoj emisiji do 2050. godine, ističući zabrinutosti oko troškova energetske tranzicije za zemlju koja se u velikoj meri oslanja na ugalj. Ovaj stav Poljske može značajno uticati na dalje korake EU prema postizanju klimatskih ciljeva, s obzirom na to da se očekuje da će se i druge zemlje pridružiti kritici ovih ambicioznih planova.
S obzirom na sve veće izazove i otpor, jasno je da će EU morati da pronađe ravnotežu između ekoloških ciljeva i ekonomskih realnosti svojih članica. Ovaj odloženi klimatski cilj može biti signal da je potrebna veća saradnja unutar EU kako bi se postigao zajednički dogovor koji će zadovoljiti kako ekološke, tako i ekonomske potrebe.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da EU mora da preispita svoje strategije za borbu protiv klimatskih promena, kako bi obezbedila održiv razvoj i istovremeno zaštitila interese svojih članica. Ukoliko se trenutni trendovi nastave, može se očekivati daljnje odlaganje ključnih klimatskih inicijativa, što bi moglo da uspori napredak EU u smanjenju emisija i borbi protiv klimatskih promena.
Završni rezultat ovog procesa biće ključan za budućnost evropske politike zaštite životne sredine. U svetlu sve većih klimatskih problema, jasno je da je hitno potrebna akcija, ali i kompromis između ambicioznih ciljeva i realnosti sa kojima se suočavaju pojedine države članice. Evropa se nalazi na raskrsnici i odluke koje će biti donesene u narednim mesecima mogu značajno oblikovati njen klimatski put u budućnosti.
