Evropska komisija je predstavila novu Strategiju pripravnosti Unije, koja se fokusira na sprečavanje i reagovanje na sve složenije krize i pretnje sa kojima se EU suočava. Ova strategija poziva na povećanje skladištenja ključne opreme i materijala, kao i na potsticanje građana EU da održavaju osnovne zalihe za najmanje 72 sata u slučaju hitnih situacija. U saopštenju iz Komisije naglašeno je da je strategija pokrenuta u trenutku kada EU mora da se suoči sa raznim izazovima, od geopolitičkih tenzija do klimatskih promena.
U saopštenju se ističe da EU mora biti spremna da zaštiti svoje građane i ključne društvene funkcije. „Od hibridnih i sajber pretnji do prirodnih katastrofa, potrebna je proaktivna mera kako bi se građani pripremili za potencijalne krize“, poručuju iz Komisije. Takođe, građani su pozvani da izrade kućne planove za vanredne situacije i skladište osnovne zalihe.
Strategija je inspirisana planovima u Nemačkoj i nordijskim zemljama, gde su javne informativne brošure i aplikacije već razvijene za savetovanje građana u slučaju krize. Evropska komesarka Hađa Labib je demonstrirala šta se sve može smatrati neophodnim za preživljavanje tokom 72 sata, pokazujući sadržaj svoje torbe u videu na platformi X. Izvukla je lične dokumente, lampu, šibice, vodu, nož, lekove, hranu, gotovinu, punjač za telefon, karte za igru i mali radio.
Strategija obuhvata 30 ključnih akcija, a jedan od glavnih ciljeva je promovisanje spremnosti građana. Komisija ohrabruje građane da usvoje praktične mere, kao što je održavanje osnovnih zaliha, a takođe se predlaže integracija lekcija o pripravnosti u školske programe.
Dokument naglašava da je potrebno pripremiti se za ozbiljne incidente i krize, uključujući moguće oružane agresije. Iako EU nema direktne nadležnosti nad vojnim ili civilnim službama, od pandemije kovida preuzela je veću ulogu u kriznom odgovoru, omogućavajući zajedničke nabavke vakcina i medicinske opreme. S obzirom na izveštaj bivšeg finskog predsednika Saulija Niniste, koji je ukazao na nedostatak jasnog plana za oružanu agresiju, strategija ima za cilj da unapredi evropsku sposobnost reagovanja.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je Evropa spremna da podrži članice EU i partnere u susedstvu u očuvanju života i sredstava za život. „Nove realnosti zahtevaju novi nivo pripremljenosti u Evropi“, naglasila je, dodajući da građani moraju imati alate za brzo reagovanje u slučaju katastrofe.
Planovi Evropske komisije mogli bi izazvati podeljene reakcije među državama članicama, s obzirom na različito shvatanje pretnji. Severne evropske zemlje, poput Švedske i Norveške, već su uvele mere za pripremu građana, dok Nemačka preporučuje da se podrumi i garaže prilagode kao skloništa.
Potpredsednica Komisije Roksana Minzatu je odgovorila na kritike o zastrašivanju, ističući da je cilj minimizirati potencijalne štete i patnje. Labib je dodala da je na državama članicama da definišu šta je potrebno za njihovu geopolitičku poziciju. Izveštaji pokazuju da se u Finskoj mladi uče kako da koriste oružje, dok druge zemlje imaju različite pristupe.
Strategija je objavljena dan nakon što je Danska najavila ubrzanje planova za uvođenje vojnog roka za žene, što ukazuje na promenu u pristupu pripremi za moguće krize u Evropi.
