NJUJORK/FRANKFURT/MOSKVA – Evropski berzanski indeksi su danas u padu, dok su prinosi na obveznice porasli nakon što su na snagu stupile recipročne carine američkog predsednika Donalda Trampa. Ove carine se odnose na oko 60 zemalja i teritorija širom sveta, a posebno su teške za Kinu, koja se suočava sa kumulativnim nametom od 104 odsto na svoj izvoz u Sjedinjene Američke Države.
Trampova administracija je najavila ove carine kao deo šire strategije za smanjenje trgovinskog deficita i zaštitu američke proizvodnje. Ove mere su naišle na oštre kritike iz različitih delova sveta, uključujući i od strane ekonomista koji smatraju da će one dodatno pogoršati globalnu ekonomsku situaciju. U međuvremenu, Kina je odgovorila najavom svojih sopstvenih carina, koje će iznositi 34 odsto na uvoz američkih proizvoda. Peking je upozorio da će se „boriti do kraja“ u slučaju da Vašington nastavi da eskalira trgovinski sukob.
Ove tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine dodatno su otežale situaciju za Evropsku uniju, koja se takođe suočava sa američkim uvoznim carinama. Evropska unija je pogođena carinama od 20 procenata, dok su Velika Britanija, Norveška i Švajcarska takođe doživele značajne posledice. Velika Britanija se suočava sa carinama od 10 procenata, Norveška sa 15 procenata, a Švajcarska sa carinama od 31 procenat. Ove mere su poremetile trgovinske tokove i povećale troškove za potrošače u Evropi.
Analitičari smatraju da bi ovi potezi mogli imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju. Mnogi strahuju da bi ovi trgovinski ratovi mogli dovesti do smanjenja investicija i usporavanja ekonomske aktivnosti, što bi se moglo odraziti na rast BDP-a u zemljama koje su pogođene ovim carinama. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovi sukobi mogli izazvati lančanu reakciju, gde bi druge zemlje mogle uzvratiti sličnim merama, što bi dodatno pogoršalo situaciju.
Tržišta su na ovu krizu reagovala padom indeksa, a analitičari predviđaju da će se ovaj trend nastaviti ukoliko ne dođe do smanjenja tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Investitori su već počeli da se povlače iz rizičnih investicija, što je dodatno oslabilo berzanske indekse širom Evrope. U isto vreme, prinosi na obveznice su porasli, što je često znak da investitori traže sigurnije oblike ulaganja u ovakvim nestabilnim vremenima.
Kina je najavila da se neće povući pred američkim pritiscima i da će nastaviti da štiti svoje ekonomske interese. Ovaj sukob između dve najveće svetske ekonomije može imati dalekosežne posledice, ne samo za njih same, već i za ostatak sveta. Mnoge zemlje, uključujući i članice Evropske unije, su zabrinute zbog mogućih posledica koje bi ovakva trgovinska politika mogla imati na njihove ekonomije.
S obzirom na sve veće napetosti, stručnjaci predviđaju da bi trgovinski rat mogao potrajati, a da bi rešenje moglo biti teško dostižno. U ovom trenutku, svi očigledno očekuju dalji razvoj situacije i moguće pregovore koji bi mogli dovesti do smanjenja tenzija. Međutim, dok se situacija ne razjasni, tržišta će ostati pod pritiskom, a ekonomije pogođenih zemalja će se suočiti sa brojnim izazovima. U međuvremenu, svet pažljivo prati kako će se situacija dalje razvijati, s nadom da će se trgovinski sukobi uskoro smiriti i da će se pronaći održivo rešenje za sve strane uključene u ovaj kompleksan problem.
