NJUJORK/FRANKFURT/MOSKVA – Evropski i američki berzanski indeksi su danas uglavnom u padu, a uzrok tome je najava američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina od 25 odsto na sve automobile proizvedene van Sjedinjenih Američkih Država, koje će stupiti na snagu od 2. aprila. Ova vest izazvala je uznemirenost na globalnim tržištima, uključujući azijska, evropska i američka tržišta.
Akcije najvećih azijskih proizvođača automobila su zabeležile pad drugi dan zaredom. Vrednost akcija japanske kompanije Tojota opala je za 4,53 procenata, a Honde za 4,88 procenata. Takođe, akcije Nisana su smanjene za 3,9 procenata. Ova situacija dovodi do zabrinutosti među investitorima, jer bi visoke carine mogle značajno uticati na profitabilnost proizvođača automobila koji se oslanjaju na proizvodnju izvan SAD.
Južnokorejski proizvođači automobila takođe su trpeli gubitke, a akcije kompanije Kia Motors, koja ima fabriku u Meksiku, pale su za 2,66 procenata. Hjundai Motors zabeležio je pad od 3,53 procenata. Ove informacije su preneli mediji poput Si-En-Bi-Sija, koji ističu da bi ova situacija mogla imati dugoročne posledice po industriju automobila.
Investitori su zabrinuti da bi uvođenje ovakvih carina moglo rezultirati trgovinskim ratom između Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja, što bi dodatno destabilizovalo tržišta. Trampova administracija već je ranije najavljivala mere zaštite domaće proizvodnje, ali ova najava predstavlja značajan korak dalje, koji bi mogao izazvati lančanu reakciju kod drugih zemalja koje se bave automobilskom industrijom.
Na evropskim berzama, indeksi su takođe zabeležili pad. DAX u Nemačkoj opao je za 1,2 procenata, dok je FTSE 100 u Velikoj Britaniji smanjen za 0,9 procenata. Francuski CAC 40 takođe je pao, i to za 1,1 procenat. Ova situacija dodatno naglašava povezanost globalnih tržišta i kako odluke jedne zemlje mogu uticati na ekonomske tokove širom sveta.
Pored toga, analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle dovesti do povećanja cena automobila za američke potrošače, što bi moglo smanjiti potražnju na tržištu. Veći troškovi proizvodnje takođe bi mogli dovesti do smanjenja investicija u istraživanje i razvoj, što bi dugoročno moglo uticati na inovacije i tehnološki napredak u automobilskoj industriji.
U svetlu ovih događaja, mnogi investitori razmatraju svoje strategije ulaganja, tražeći alternative koje bi mogle biti manje pogođene ovim promenama. Savetnici za ulaganje preporučuju da se prati razvoj situacije i da se buduće odluke donose na osnovu aktuelnih informacija o tržištu i ekonomskim pokazateljima.
U međuvremenu, Trampova administracija se suočava s kritikama zbog ovih poteza. Protivnici carina tvrde da će one na kraju naškoditi američkoj ekonomiji, dok podržavaoci smatraju da je ovo neophodna mera za zaštitu američkih radnih mesta i industrije. Ova debata se očekuje da će se nastaviti u narednim danima, dok se svi akteri u industriji pripremaju za moguće posledice ovih odluka.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će tržišta reagovati na dalje vesti iz Vašingtona i kako će globalna ekonomija reagovati na potencijalne trgovinske tenzije.
