Svetske cene hrane su u martu 2024. godine ostale stabilne u poređenju sa februarom, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri UN. Iako je zabeležen rast cena biljnih ulja od 3,7%, ukupna vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) je porasla za 6,9% u odnosu na mart prošle godine, ali je i dalje 20,7% niža od vrhunca zabeleženog u martu 2022. godine.
Prema FAO, FFPI za mart iznosi 127,1 poen, što je skoro nepromenjeno u odnosu na februar kada je iznosio 126,8 poena. Ovaj rezultat je rezultat kombinacije mesečnog rasta cena mesa i biljnih ulja, uz pad cena žitarica i šećera, dok su cene mlečnih proizvoda ostale stabilne.
Indeks cena mesa je u martu porastao za 0,9% na 118 poena, što predstavlja povećanje od 2,7% u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ovaj rast je pretežno uzrokovan poskupljenjem svinjskog mesa, koje je zabeležilo najveći porast među mesnim proizvodima.
Cene biljnih ulja su mesečno porasle za 3,7% na 161,8 poena, a u poređenju sa martom 2023. godine, one su veće za 23,9%. Ovaj rast cena je podstaknuti povećanjem cena palminog, sojinog i suncokretovog ulja, kao i ulja repice. U svetlu ovih promena, proizvođači i potrošači su zabrinuti zbog mogućih daljih poskupljenja i uticaja na prehrambenu industriju.
S druge strane, cene žitarica su zabeležile pad od 2,6% u martu, što je dovelo do indeksa od 109,7 poena. Na godišnjem nivou, cene žitarica su niže za 1,1%, što može biti rezultat globalnih klimatskih promena i promena u proizvodnji.
Indeks cena šećera je takođe doživeo pad, smanjujući se za 1,4% na 116,9 poena. Ovaj pad je uglavnom posledica slabije globalne potražnje, koja je umanjila zabrinutost oko smanjenih zaliha. U poređenju sa martom prošle godine, cene šećera su niže za 12,3%, što može ukazivati na promene u potrošačkim navikama i tržišnim trendovima.
FAO je naglasio da stabilnost cena hrane u martu može biti privremena, s obzirom na globalne ekonomske faktore, klimatske promene i geopolitičke tenzije koje bi mogle uticati na proizvodnju i distribuciju hrane. Eksperti upozoravaju da bi eventualni pad proizvodnje hrane mogao dovesti do rasta cena u budućnosti, što bi dodatno opteretilo potrošače i izazvalo nestašice u nekim regionima.
S obzirom na trenutne trendove, analitičari očekuju da će se cene hrane nastaviti kretati u nestabilnom režimu, sa mogućim oscilacijama koje će zavisiti od brojnih faktora, uključujući globalne klimatske promene, promene u potražnji i ponudi, kao i ekonomske politike država proizvođača.
U svetlu ovih informacija, potrošači se pozivaju na oprez prilikom planiranja budžeta za prehrambene proizvode, jer bi se u narednim mesecima mogli suočiti sa dodatnim poskupljenjima. Proizvođači hrane bi takođe mogli morati da preispitaju svoje strategije kako bi se prilagodili promenama na tržištu i održali održivost svojih operacija.
FAO će nastaviti da prati trendove cena hrane i pružaće redovne izveštaje kako bi informisao vlade, industriju i potrošače o trenutnim stanjem na tržištu hrane. U međuvremenu, važno je održavati svest o globalnim problemima koji utiču na cene hrane i raditi na održivim rešenjima za budućnost.
