Finska vlada planira da ograniči pravo na štrajk novim zakonima, a namerava i da uvede kaznu od 200 evra za zaposlene ako učestvuju u takvim akcijama koje je sud proglasio ilegalnim, javila je danas finska nacionalna radiodifuzna kompanija ILE (YLE).
Ministar zapošljavanja Arto Satonen najavio je danas novi zakon i rekao da će vlada ograničiti trajanje političkih štrajkova na 24 sata, preneo je Rojters. Dodao je da bi pravo na štrajk ostalo nepromenjeno, pre svega kada je reč nesuglasicama zaposlenih i poslodavaca oko zarada.
Sindikati su izrazili negodovanje zbog najavljenih mera i optužiili vladu za pokušaj gušenja sindikalnih prava. U saopštenju sindikata navodi se da su ove mere još jedan pokušaj ograničavanja prava radnika i njihove borbe za pravedne uslove rada.
Oni tvrde da će nova pravila dovesti do smanjenja mogućnosti radnika da deluju u skladu sa svojim pravima i interesima, što će dodatno oslabiti pregovaračku moć sindikata.
Prema trenutno važećem zakonu u Finskoj, sindikalni štrajkovi mogu trajati do 14 dana, a za ilegalne štrajkove ne postoji precizna definicija. Takođe, zaposleni koji učestvuju u ilegalnim štrajkovima mogu biti kažnjeni novčano, ali ta kazna nije bila precizno određena.
Unija radnika najavila je da će se suprotstaviti novim merama i da će zaštititi interese svojih članova. Oni smatraju da su štrajkovi vitalni instrument u ostvarivanju radničkih prava i da bi ograničavanje štrajkova dovelo do pogoršanja radničkih uslova.
Reakcije sindikata izazvale su podeljena mišljenja između poslodavaca i političara. Poslodavci su podržali nameru vlade da ograniči pravo na štrajk, tvrdeći da su dužni da zaštite poslovnu klimu i spreče nepotrebne prekide rada koji štete poslovanju.
Sa druge strane, opozicioni političari i nevladine organizacije osudili su potez vlade, tvrdeći da je to korak unazad u zaštiti radničkih prava i slobode izražavanja.
Finska vlada, na čelu sa premijerkom Sannom Marin, izjavila je da su nove mere neophodne kako bi se očuvao red i mir na radnom mestu, te kako bi se spriječili prekidi u proizvodnji i pružanju usluga.
Ministar Satonen je istakao da će predloženi zakon biti usklađen sa međunarodnim standardima i da će se početi primenjivati od 2023. godine.
„Ovaj zakon će ojačati pregovaračku poziciju među stranama u kolektivnim pregovorima i obezbediti stabilnost na tržištu rada. Namera je da se zaštite prava radnika, ali i obezbedi efikasno poslovanje preduzeća“, istakao je ministar.
Sindikati su najavili da će se suprotstaviti novim merama i da će pokrenuti aktivnosti kako bi sprečili usvajanje predloženih zakona. Takođe, najavili su niz protesta i štrajkova kako bi izrazili nezadovoljstvo novim merama i ukazali na njihovu štetnost za radnička prava.
Ipak, vlast tvrdi da će nove mere doprineti boljem balansu interesa radnika i poslodavaca, te da će doprineti stabilnosti tržišta rada i unapređenju uslova poslovanja. Ovo pitanje izazvalo je mnogo polemika u finskom društvu, a njegovo rešenje će sigurno biti predmet daljih pregovora i političkih rasprava.
